Просветни гласник

НАУКА И НАСТВА

781

драго тек овај је облик глаголско придевске природе: с погледом на радњу ои је глаголски облик, иа се тако и сматра, с погледом пак на све друго он је придев, па му се често и не осећа глаголска особина, него преовлађује придевска, и отуда се многи трпни придеви могу комиарирати, као: ученији, узвигаенпји, виђенији, најпознатији, најчувенији итд. Управо овај је облик придев и употребљава се као и други разни придеви представљајући претрпљене радње. 1) Трпни придев, као и који од других придева, стоји као атрибут, предикативан додатак или предикат објеката извесних глагола (видети, гледати, опазити, наћи, затећи и сличних), нпр.: Ногиена хаљина јевтина је. — Оставите чаше иозлаКене. — Баба га уведе у неку авлију ограђену костима јуначвим. — Изгубили смо свога ирослављенога војводу. Жежен (атрибут место супстант.) кагау хлади. с у еу (> а џегои с (писане) Луходдуос охјх еУ-гјхеџ. То ег т е т а у/гег о V (Гтдатегџм (5ад(&)<; пхцае/, тд тета^ауЈ1 & V О V. 1рза зес! т зотгпз шЋитаИ тепИ Јта§о со1пи§18. КаХ ;-иелдм\ есрп, еусо 'цумџал, етсевд-е IV тгј о тј е < (Т у у/чоч. 01ба от1 М& (ТгТт.д едхетас о Хеубџего с ЈСдкТгос (дш (Лск-иг, који се зове, а може и: звани). РгкМК ИКО М еСНД ИрИДП"К ГЛЛГОЛСМ'М И Х (Н1С'ГОС1ч. Ад ^гатб V естт1 тог ер таџм х д у (р & е V т а 8 ) пдос то џ>тс де1о1. Ииа 8а1из ^гсИз (побеђенима) пиПат зрегаге за1и1ет. Тако смо дуго путовали уређени. — Братио сам се кући изломљен. Остаде нам хлеб недоиечен. — Учини нам се рањен у десну ногу. Ка1 г/ сс АЛ гј де (Тт(јатш тет ау џе Vу (та %д-е1(Тсс) еттоцебето. Ришсетз Јћап! етпсИ 1;етрога (аетз.

■сдужи за иаоив. значење, служи уједио и за многа актив. значеља (шес1. гез. уегћ. с!ероп.), који случај имамо и код лат. раг1. регГ. од депон. глагола, те тако ови придеви чеето имају актив. зпатење (травсит. или итрависитиеио). Ако пак имају иасив. знапење, опда наш трп. иридев с^оји не само према раг1. регГ. равз.. него може и према раи. аог. равз.. па чак и ргаеа. разб.. јер оба често нису ништа друго кего незнатне ипјансе раг4. регГ. разз. Отуда ^емо наћи према вашем три. придеву не само раг1. регГ. разз., него често и аориста, па чак и презевта. 8 ) Као год ту и у оиои нашеи примеру: Жежен кашу хлади, тако и у иредикату може отпапти сунстантив, и оида га његов атрчбут заступа и улази у састав предиката. Суистаитивно или, што је исто, атрибутивио Ева п ек ,е даје овде придеву одређен вид гезр. члан, што значи да тога не моие имати лат. језик. Примери: О игој евт1 о р1ј^е\д 'Паа1'ои — Ск шстк р(Ч1н-мн Исантмк. Ла^аро? 2вТ1 6 г>7г' а-итш те&аџџ ег о д — Лазарк гестх НЖ1 нл> н погри;«н*. То је речени од Исаије, али код нас тога скоро и не бмва, него је обичнијо оппсивање: то је онај који, то је тај (онај) речени. објављени итд.

/