Просветни гласник

782

ИРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Вкзиде зриок (ссгерг! б^соџегодЈ вк испрк. Имао сам лепе куће и гледао их из шуме сиаљене и сругиене. Види цар сина арострта. —• И он нађе свилен шатор разаиет. — Док Мојсије могаше држати иодигнуте руке (тапиз егес^ав 1опеге) дотле побеђиваху Израиљди. Окрлиггетг млддКнкцк покнтк и лјжјштк. ПрИШКДК ОКрАИПЧТК ДСМК П 0 ЈЛ 6 Т 8 Н К И 0\"КрДШ1НК. И о\гзр-к\'к шклакк итикнк рдспростртк нддк кксИук миромк. Окрлштетг ждр'кккцк прикгзан к — Еидгјвете лтХои бебеџегор — 1птеше1л8 ри11ит ИдаГит. — Ка1 еГбор гбр огџпрор а ре м уџбгоу — У1(П сое1ит ареНит. — 1)шес1ат Аепеае 1о1о Т1(1е1; аедиоге с1аз8ет. Н I о н о л и м Т К1 1А скклнјде — 1псош1)и8Г08 еоз беггалИ. 2). Трини придев доиуњујући глагол јесам и личне и безличне облике глагола бити и бивати склапа с тим облидима делине, које служе као времеиа, иачини и прилози за поједина пасивна значења. Споменувнш то могли бисмо ићи даље, алп није с горега да се мало задржимо на овим склоповима, или боље рећи на нашем пасиву у опште. Тако нарочити активни облици казују радњу која потиче од подмета. Радња пак која потиче с поља, од неког логичког подмета и врши се на граматичком нодмету често се означује активним облицима и личном заменицом се. Заменица се даје активним облицима и друга значења, али за нас .је овде важна само заменица се уз транситивне глаголе, јер тај склоп даје поред реФлексивног и пасивно значење, што је лако разликовати, нпр.: Умивам се свако јутро и Ирогоним се од свију на правди Бога. Други пак начин, и то много чешћи, за казивање пасива јесу поменути склопови, али су оба случаја доста ретки, јер српски језик више воли да представља радње активно. За први начин нема се шта више рећи, јер ту имамо нросто поједине активне облике и заменицу се. За други пак потребно је нагласити, да по неки склоп час значи једно, а час друго време, као и то, да се по неком одређује место само приближно, по општем утиску и но већини значења, а у самој ствари он је често такве природе, да се готово с истим правом може сматрати и као друго време. Да видимо сад како су ти склопови 9 ) расподељени на поједине глаголске облике.

0 ) Датински као год ж срнски представља р&, ррЊ и Ли. ех. разз. појединим склоиомша. Грчки иак језик како за активна тако и за насивна зиачења има просте облике, а само конјунктив и опт. рег^. разз. као и по нека трећа дида р^-а и ррГ-1;а разз. геар. те<1. представља као и српски -језик. Више из стилистичких разлога често и место тих простих грчких облика додазе склопови као код нас и тако су сличне: нашим нормалпим појавама грчке анормалне.