Просветни гласник

86

11Р0СВЕТЈШ ГЛАСНИК

гди никако да сс подударају, уметност би исто тако промашида свој циљ. Треба дакде да се дпе представе подударају, бар својин основним тачкама; али је потребно да се слика уметникова различно управља, обасјана новом светлошћу. Један путник ми рече, на врху једне планиие, у тренутку када се зора почела белети на врховима брегова: — Сада ћете присуствовати једној врсти стварања, — То стварање светлошћу предмета који изгледају сасвим другачи под различним зрацима, то је дело уметности. Смер, а такође и опаеност реализма, јесте: квантитатман идеад стављен на место квалитативиог идеала, огромно које замењује правилпо н сређену лепоту. Али то је лажан реализам, јер у стварности квантитет и интензивност нису све; ми не живимо у свету физичких или моралних дивова, огромних, претераних, плаховитих и чудовишвих бића. Квалитет има своју улогу у уметности. Ми не одричемо тиме да тражење интензивности нема нечега оправданога у уметности. Одиста, у уметности истинитост представа пе би много значила без њихове интензивности. Зашто уметник има толико да се забавља са саобразношћу света којим нас он ироводи са стварнпм светом? У неколико то је с тога што представе које нам даје његоиа Фантазија губе од своје иитензивности чим су за нас у иротивречности отвореној са стварношћу. Ако лажпо мора да буде искључено из. уметности, то је, између осталих разлога, и с тога што нам је оно антинатично и спречава нас да јако затрептимо под утицајем емоција које уметник хоће да нам да; невероватно нас чини више мање неосетљивим. Све.чу непотпуном у типу који нам предсгавља један романсиер, одговара друга једна непотпуност у нашој осетљивости, која не може да уђе у интензивну везу осећања са њимо. У осећају, ,тој истинитој халуцинацији," представе, чим имају извесну снагу, повлаче за собом веровање у њихову стварност; видети довољно јако, то је веровати. Неки јаки уметници знају да изазову у нама довољио јаке представе, тако да су оне у стању да произведу уверење, и да изгледају стварне и ако не диче на све стварне представе које смо ми до тада познавади. То је уметност халуцинације, која је у стању да се допадне деци, примитивнин на,г.одииа, па чак, у нашин данииа, претерано развијеним маштама. Али како. у главноие, читалац једнога роиана или .једне драме, гдедалац једног уметничког дела може само|за један врло кратак тренутак да буде у стању једнога халуцииованог, како у сваком здравоме духу разум одмах повраћа своја права, модерна уметност, да би произвела трајно уверење, нема другог начина но да^узима своје предсгаве у саној стварности, да их склапа као што их види скдопљене у животу. Све уиетности које, као речитост, ииају за посдедњи циљ да произведу уверење, немају у опште простијега начина но што је истинитост; најискренија речитост увек и свуда ииа највишеГизгледа да буде и највиша, Прави реадизам г