Просветни гласник

90

11росветни гласник

може бити, вели он, врдо добро репродукована са свим својим сјајем и са мимиком која је прати, а да нас не дирне као знак страдања". Нека јс тако, али не заборавимо да је телесно и душевно тесно везано, и ако нас једна Фпзиолошка појсдиност, потнуно тачна, не дира, то је зато 1 што се није довољно прелила у цслину; и најзад, да је сликар иотпуно репродуковао пред нашим очима све Физиолошке одлуке емодије, он бн морао изазвати емоцију, јер би онда са истом тачнонЛу изнео унутрашњи живот дотичне особе. Исто тако, у књижевности, телесно и душевно мешају се једно с другим, и увек је могуће улити нам симпатију за умну емоцију ноказајући нам нотнуно сређене и праве снољне знаке онога што се дешава унутра. Нема двс стварности, једна Физичка друга. духовна. Ииак, у свакој књижевној уметности, која непосредно утиче на. дух бсз иосредовања облика и боја, симпатија се непосредније изазива. еликањем моралне емоције но сликањем физиолошких знакова. Циљ свакога нисца јесте да произведе код читаоца целану емоције коју описује, н то описујућн што мањи број сиољних и унутрашњих знакова те емоције. Треба дакле изабрати међу тим знацима не оне који увек највише иадају у очн, но оне који се најлакше преносе. Симпатичне емоције читаоца вазда је у обрнутој сразмери са трошењем пажње која се од ње тражи. Избор знакова емоције јесте оно што карактерише уметност једнога писца; и ти знацп могу се подједнако иозајмљивати и са исихолошког и са. физиолошког ноља.' Али писац ие треба да губи нз вида да ми нисмо у стању да потпуно себи представимо један физиолошки знак духовнога стања и да га преносом осетимо, ако нисмо већ у нанрсд наклоњенн и припремљепи . за то духовно стање. Много је простији нут да се, на пример, произведе,. емоција страха и описати ту емоцију моралним знацима но представити н'1М осећаЈ стрепње. у трбушној дупљи, која је далеко, и посредна нослсдица страха, и коју ћемо тешко нредставити себи ако и сами немамо исто осећање страха. Како је. пут који треба дух да пређе од спољнег знака до унутрашњег стања који му одговара посредан, он тражн јаче трошење нажње која спречава нервно нреношење. Тако унутрашњи бол једнога јунака може, преведен у нсихолошки језик, више да нас узбуди но када се задовољи речју: „Он стаде јецати". Међу тим ништа заразније ио сузе,. али под условом да је човек у већ извесном расноложењу за тугу: сузе су посредна последица емоције, и не могу је саме собом произвести ако се не иогађа низ узрока ко.ји су их изазвали, или 1 Материализам израза није увек несагласан са извесном мистичиошћу осеКања; то .је жеља идеала, очекивање 15ог» који је нзражен у књизи о Јову овом силовнтом сдиком : »Јест, ја то знам, он ће се јавити на земљи... Бубрези се троше у утроби лојој очекујући га." Оно што је у стилу материјално и млаховито за једне није за. друге, јер свака осетљивост је мера својих сопствених осећаја ; штоје неиријатно за једнога човека деликатне осетљивости то ће пробудити интересовање код другога.