Просветни гласник
102
ПРСКЈБЕТНИ ГЛАСЖИК
чких научника за чудо је непријатав : ни у једној области тако не господари закон о тражењу и нуђењу проФесора (стечају), као у Америди: пошто су то људи „нерадни", непрактични у СФери пословних и трговалких односа, научници у Америци просто пропадају у стези екеплоатора ,радних" људи! Чак и њихове колеге — ректори и председници, као што смо видели, бирају се између људи најпредузимљив-ијнх и лакомих на новац, и зато проФесорима — патницима нема олакшице у њиховоме положају чак ни од старешина њихових! Али је најгоре учитељима основних школа. Стање ових представника народног образовања у богатој Америци у истини је ужасно. Ова ће нам историја показати како живе ови бедници у Новом Свету, и какве их муке стају покушаји да побољшају свој материјални положај. Њу-Јорк се сада хвали добрим уређењем наставничког положаја. Заиста је положај учитеља у Њу-Јорку бољи, но у другим местима Новога Света, али тај релативни блесак задобивен је после херојске борбе и, да кажемо право, Њу-Јорк је заслужио своју благородну репутацију сасвим иротив своје во.не. Пре неколико година неки учитељи основних и средњих школа у Њу-Јорку, не могући да опстану са својом врло сиромашном платом,. покушали су да, пораде на побољшању. Они су се обавестили о плати разних општинских чиновника и представили су коме треба. да је њпхова учитељска награда испод иаграде последњег радника у општини. „Они, коме се поверава васпитање деце, — говорили еу они, — нринуђени су да живе о мањој награди, него што имају дечаци при динан.у машина, чистачи улица и коњушари." Жалба учитеља била је саслуптана, и био је пројектован предлог за нову већу плату учитељима, Ипак месна управа одрекла је да потврди тај пројекат. Ноново су настале бриге и, захваљујући суделовању неких лица од утицаја, после многобројних задржавања и упорства месне власти, ствар је опет дошла дотле, да је питање о повишењу плате прешло у внше СФере. И тек после херојске борбе и захваљујући Рузвелту — који је сада на челу Сједињених Држава, а тада, по срећном случају, био председник (мер) Њу-Јорка, — њу-јоршки учитељи постигли су свој циљ. Рузвелт је узео живо учешће у њиховој судбини, и новишење учитељске плате било је најпосле законски уређено; биле су иредвиђене и потребне суме за Фактичко извршење овог закона. Сада учнтељи и учитељице у Њу-Јорку добијају повећану плату: учитељице од 600—1.500 долара, и учите.ни — до 2.400. Али овај закон о повећаној плати вреди само за Њу-Јорк. У другим местима Новога Света плата за наставнике остаје и даље по староме незнатна. Ну и поменутих 1.500—2.400 долара за Америчане је ништаван новац при скупоћи тамошњег живота и при толиким милионарима америчким. А и труд н.ујоршких учитеља плаћа се сада још бедније, но труд других ннтелп-