Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

103:

гентних радника. И у другим државама где није било оваквих Рузвелата (ма да није бидо мање борбе за опстанак) и где су као гтредседници били корнулентни и морално глупи песничари — буржоазисте, стање учитељског особља остало је исто како је и било. Јасна је ствар да таква мизерно плаћена и према томе у Америци презрена каријера, ретко налази довољно сјајних представника. Људи способни за педагогику и научни посао не иду тим из г тем, јер желе да избегну сиромаштину и лонижење, који су готово свагда везани за учитељство или проФесуру. А наиугатајући, они уступају место претендентима друге и треће класе — бедницима, несрећницима, који се хватају ма за који просјачки комад хлеба и према којима. се нема никаквог обзира, већ се на н>их примењује у свој сили поменути закон о нуђењу и тражењу наставника. Третирајући проФесоре као ништание, Америчани су дотле довели ствар, да учитељски и проФесорски кадрови заиста су почели да се попуњавају ништавцима. * Ако при свем том амерички проФесор не жели-да буде у друштву презрен н хоће колико толико да уздигне престиж науке, коју он представља, он мора да одржава строгу светску етикету, мора лепо да буде одевен и да иде.за модом у свему што се тиче његове епољашности и стана. У Европи друштво исмева људе, који нису лепо и по моди одевени, ну ипак их признаје за људе; у Америци пак, при свем њеном прослављеном демократизму, љубав к раскоши и блеску тако се укоренила у буржоазним умовима, да људе бедне спољатности у друштву не рачунају за људе, и у моралном смислу уклањају их еа лица земље. И да подигну у очима друштва свој сопствени престиж и престиж своје науке, проФесор је дужан да поступа онако како поступају сами универзитети, т. ј. да уводе раскошан конФор, да посећују клубове, трке, да сјајно дочекују госте и т. д. Све ово, разуме се, одвраћа их од научних занимања, нарочито, ако они, ради увећања својих прихода, морају да имају и друге зараде. При томе, ако је он, по несрећи, ожењен, на њему још стоји дужност да води домаће газдинство. Еманципација, у коју су се бациле америчке жене, и то поштовање, које оне уживају, направили су од њих као неке богиње, које ни за шта неће ни прстом да макну. За све се брине и све ради једино муж, а жена само .постоји", т. ј. пије, једе и проводи се. „У вас Европљанаговоре јадни амерички мужеви: сваки је човек пре свега научник, уметник, адвокат или обућар, а после муж; а у нас је он пре свега муж, а затим тек научник, адвокат, уметник или обућар". Амерички Феминизам, због практичних последица, ставпо је на мушке тако много домаћих обавеза, као нигде у другом месту. Дабогме да муж треба да номаже жени — зато су они другови у животу,