Просветни гласник

104

ну у Америди муж не само да помаже жени, но сам улази у најситније домаће послове. И наука, за коју му не остаје довољно времена да се занпма, трпи на тај начин, поред осталих узрока, још и од Феминизма. Истина је, да се у таквом случају може сасвим и не женити, као што многи тако и чине. Али навала нежењених кандидата на учитељску и проФесорску службу има ту последицу, што плата оних ко.ји служе у приватним школама и универзитетима (а школе и универзитети у Америци су већином приватни) плата иначе мизерна смањује се јога више: нежењен радник може се задовољити мањим издржавањем но ожењен. И по закону о нуђењу и тражењу наставника, чим се само нојаве на пијаци у већем броју такви скромнији радници, плата за труд од једанпут се смањује на целој линији. И опет се у средину педагошког особља пробија нижа класа, толико штетна за праву науку и научни рад. * Америчка наука, притиснута овим монструозним шапама буржоазне конетрукције, јавља се као иаука ионајвише аналитичка, а не сннтетичка т.ј. она стоји знатно ниже од науке свију других културних земаља. Ирави научни ум мора бити еинтетички, философски , способан, као што вели Спенсер, да види везу међу таквим предметима, где обичан смртни човек види само варијацију предмета и појмова ничим невезаних. Из масе заплетених контрадикција и раснарених појава, синтеза изводи онште положаје, целину теорије. Анализа се јавља као приправни научни рад, који допушта да се јасније проуче појаве н да се оне детаљно класиФицирају. Зауставнти се на анализи науке немогућно је, ако она хоће да створи неку целину. Америчка се наука баш ту и зауставља: анализа пристуиачна обичном средњем уму, допала се не може бити боље укусу америчких научника. Компилације, ситни проналасци, састав речника, статистички рачуни, путовања у циљу разнпх „открића", када се за то има новаца и т. д., ево чиме се они занимају у своме научном раду. Ти Факти, те теорије, који су установили велики европски умови, •служепредузимљивим „јенкима" као основа за разне нрактичне проналаске. Али као научници проналазачи могу се назватн само у том смислу, да су .научили", друкчије рећи, потнуно су овладали предметом, који су учили. Самостално обрађивати науку, изналазити у њој нове основе, они то никако не могу. И ако назовемо европску науку „науком законодавном", то амерички научници могу се назвати само представницима „науке извршне." Друкчије рећи, онн су у огромном Суду науке — судски извршитељи. Упоређујући наше нросте универзитетске зграде, наше сиромашне и но изгледу бедне аудиторије и наше скромне проФесоре и студенте са царско-помпезним дворовима америчких колежа нозлаћеним очевим зла-