Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

105

том, са надувеним младићима ученицима — можемо са моралном утехом рећи себи: „Сиромашна је у нас наука, али је зато слободна; не зида она себи налата, но и у колебама она живи као права аристократкиња и њу не штите одвратне туноглаве демократске златне кесе. И наша нација, у којој се не гаси светлосг идеалних тежња к знању, подржава своју науку правим неизнуђеним осећањем ноштовања к њој". И треба искрено поаселети, да демократске тенденције, које су се изродиле у Америци у глупу „златну средину" (у буквалном смислу златну) — у средину интелектуалне и моралне једнакости и на основи отмичарских лакомих материјалних тежња — не би у нас одржале сличне нобеде! У Европи, узгред буди речено, већ постоји таква демократска нација, као што су Америчани: то је Швајцарска. И зато она даје, може бити, енергичпе и интелигентне раднике и посленике у практичној СФери и уме добро да тече новац, али није до сада дала ни једног истакнутог научника, песника, писца или композитора Демократија је и тамо везала својим израслим пз земље шапама све горде покушаје људског ума. да се узнесе к небу. (С руског)

ОБЈАШЊЕЊА РАДИ.

У октобарској свесци Просветног Гласника штамнан јо реФврат г. Јаше Продановића о мојој збирци Сршжо Цвепе, у којем има неколико замерака; пп како ја те замерке сматрам као вачедио размимоилажење у логледу прпређивања оваких збирака, то не треба ннкако друкчије ни схватати ово неколико мојих редова него као објашњење: каквих сам се начела нридржавао приликом спремања евоје збирке. Истина, признајем да свега овога не би било, да сам ставио и нешто увода Сриском ЦвеЛу. Жени је особито пријатно што је г. Продановић погодио побуде, које су ме руководиле да оваку збпрку спремим; ,јер он вели: „Доста су се у нас у дечјим збиркама јављале незнатне и невешто написане приче за децу, у којима осим обичне поуке (често неморалне) нема ничега, или песмице пуне празних узвика и прозаичних и баналних фраза. Време је да се омладини даду радови првих наших књижевника, јер ће у њима боље уживати и од њих већо кориотп имати. но у нразним и сухим нричама и песмама невештих дечјих писаца". Да сам ја то збиља имао на уму, сведочи ми избор писаца, за које ми ни оцењивачи по другим листовима ништа не спорише, па ни г. Продановић, којему бих напоменуо да уз ове писце, по мом нахођењу, никако не пристаје Доситеј и Стерија, а што се тнче Његоша, он је просто изостао с тога, што је већ пристуначан омладини у Решетареву издању.