Просветни гласник

106

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ове, нак, замерке (а њих скоро и нема више): недостатак збирци литерарне анализе и узимање споредних радова поједилих књижевника, потиуно отпадају када се узме на ум начин и сврха мојега рада. Да је тако, ја сам већ казао у Бранкову Колу (20. бр.—1901.); јер је, пре свега, ова збирка намењена омладинп — ученицима, а ја сам се држао начела: да се њима дају на чптање разноврсне ствари оЈ појединих књшкевника, па они сами нека у свом духу стварају суд о ирочману иредмету и његову творцу. Ако се само личним радом стече суд о књижевним производима, успешиије ће се развијати и умне подобности; ако се буде овако радило, учоник ће нравилније развити свој разум, машту и све моралне особине. П само због овакога својега мишљења и рада, ја нисам уносио никакве литерарне анализе, а старао сам се да свакога писца што верније представим његовим радовима и надам се да сам у том успео. С тих су разлога ушли у збирку и ови радови: Ђидосава БранковиАева, онолике дечје песме Змајеве, Јакшићев Милан,. Ненадовића Нека је ереИа ма и луда била и др. Што се, пак, тиче љубавних песама, оне нису у довољној мери ушле само зато, што, можда, нисам шгједну нашао која би могла иослужити као карактеристика унесених песника. Ја сам, истниа, лрђтивник раскалалтности у књижевним саставнма. али да нисам тако оштар спрам љубавних песама, као што г. Продановић рече, мислим да ће то иотврдити н уиесена у збирку ТриФковићева комедија. Ну, што је најглавније, ја сам ову збнрку снремио за омладину и то у оваком руху, да би могли радове првих цаших књижевника читати и ученици народних школа и свих разреда средњих- и сгручннх завода, а то и еам г. Продановић радосно ноздравља, па чак вели да је збирка н добро уређена; али наједаниут. због напред номенутих замерака. он Сршжо ЦвеЛе препоручује да га наставничкн колегијуми, у недоетатку других књига, унотребе за ноклањаљо ученицима вингих гимназнскпх разреда п ђацпма учитељскпх школа, што је, разуме се, и Главнн Просветни Савет усвојно. Ја нећу ово мишљење г. Продановића сматрати за „добровољачки" суд, јер г збиља, пмаљуди који и овако ове ствари схватају; али ми је веома нотребно напоменутп да .ја ову збирку нисам сиремао за примере на којима ћо се пзучавати литерарнн облици, већ једнно као лепу лектпру нашој омладини. 6. декембра 1902. год. Јагодина. .1. Зрнић.

ЈОШ РЕЧ ДВЕ 0 БОТАНИЦИ Ж. Ј. ЈУРИШИЋА,

У свесци „Просветног Гласника" за месец март од ове године штампан је мој рвФерат о г. Јуршнићевој Ботаннцн за внше разреде гимназија. У свесцн за август изашао је г. Јуришић са опширним одговором на тај мој реФерат.