Просветни гласник

17*

одене ii прикази

259

н унутрашњн објекат. Стидистика прихваћа тауто.тогију само тога ради, да се оенажн радња глаголом казана, не марећи за то, је ли тај акузатив спољашњи нли унутрашњи објекат. Она неће чииити разлике између ,град градила" и „бој не бије" нзмеђу „бразду бразди" и ,дворбу двори", између „тегаке путе да нутујем- и „или нут иутује или винце пије". Синтакса пак, која дели акузативни објекат на спо .Ђашњи и унутрашњи, мора тачно извести разлику између тих објеката у подели на спољашњи и унутрашњи, јер се резултативно зиачење спољашњег објекта стварно разликује од резултативног значења унутрашњег објекта, и то баш у последици глаголске радње; на пр. у реченици „град градила" биће резултат радње „градила" спољашњи објекат ,град", који ће иосде свршене радње остати, а у реченици ,рат ратовах" резултат радње ,ратовах" јесте унутрашњи објекат „рат", али му је Функција само Формална, баш апстрактна; јер чим се сврши радња „ратовах", неста.је с њолхе и њеиог унутрагањег објекта. У § 22, 4. не наља: „ Четврти иадеж личних заменица казг/је осеАапе;* јер у реченицама аФективнога значења: „Срам вас било". „Стид је мене". „Стаде га вика " итд. не казује акузатив личних заменица „осећање", већ показује лице у коме се изазива оио осећање. ко.је се казује именицама „срам, стид, вика итд. 1 с глаголом „јесам", „бпти", „стати", „стајати". Како је писац овај акузатив уврстио у одељак о спољашњем об.јекту, морао га је сматрати као предмет, којим овлађује прирокова енергија. Ну нама се чини, да је Иоиово- тумачење овога акузатива нравилније, крји вели: „Акузатив служи глаголу као с -Фера, у којој се прјављује његова радња или стање". Јер ако га упоредимо с дативом ближег интереса (на пр. добро ми је: испореди и немачко: Ез 181 ете 8сћапс1е Шг нисћ), наћи ћемо, да и овај акузатив бележи лице, на које се односи радња или стање. С тога би згодније било уврстити га у самостални акузатив ближег односа (асс. геврес^из). У самостални акузатив ваља уврстити и акузативе уз глаголе (тачка 5.): „боловати, дангубити* , затим „ јесам и бити " с прилозима „ мило ", „дасао", „жалије ", јер акузатив ,је овде управо „повод" или „узрок" жалости, бола и дангубе, а не објекат. Тако исто имамо самостални акузатив за однос уз глаголе (тачка 7.): „иКи, до&и итд." у којих значење ближега односа прелази у значење циља.

1 У придог акуз. објекта могдо би говорити само то, што акузатив-објекат, кад ее лориче гдаголска радња, додази у геиетив. Ади лример: »Јер девојак' није стид девати« због својега сиигударитета, није иоуздан; упримеру: »Не бида (м. не бидо) вас вашег брата жеља, как.о мене и брата мојега* тешко је одредити, да ди су ти обдици акузативи иди генетиви; иу несумнлво је акузативни обдик у примеру: Д'ако ме аратос не бидо".

2 А. Поповг, ј ,С инт . изсдЈд.' 1 стр. 147.