Просветни гласник

260

НРОСВЕТНИ ГДАСНИК

На стр. 29. (и 27.) лоправља се у ,штампарским ногрешкама" тачка в.) неирелазни са 6. средпи. Из каквога се узрока замењује „непредазни" са „средњи", не знамо. Узмемо ли на ум поделу гдагола, по којој они могу бити: 1. субјективни, 2. објективни: а.) уз које не стоји предмет у аку- непредазни зативу, већ у ком другом падежу с преддогом иди без преддога; б.) уз које стоји предмет у акуза- ] тиву, ј п Р е - 1азни видимо, да је нисац без икакве потребе чинио ту исправку. На такву исправку наведа га је само аегова подеда у § 92., у којој, као што се види, није се умео сам наћи. У остадом има међу тим гдагодима и таквих, који су узрочни, а нису постади од средњих, већ од новратних, као: „ напити, најести, раеилакати", који, добивши уза се акузатив за објекат, одбацују иовратну заменицу „се"; гдагол пак „иобудалити" употребљава се и као предазни и као непредазни, Само правидо (§ 22, 6.), за које вреди опет Вуково „сила којешта сметено и замршено" гдаси поправљено: ,6 .) средњи (пређе непредазни) глаголи, који казују радњу, коју врши иодмет иосредно, то јест иреко другога, иостају ирелазни и имају четврти иадеж (узрочни — каузативни глаголи)". Ко је тај подметов посредник, писац не казује. Можда је тако и боље: треба се мадо и помучити и нагађати. Најпосде нам писац јасно каже и српски и датииски, зашто је морао тако скројити горње правидо, јер: „ Таква је уиотреба због краткоЛе у говору (ЂгеоИодиепИа)". Кад је већ преписао све примере из Ђорђевића и Дивковића, могао је и овога пута нреиисати њихово јасно правидо, а ако то није хтео, могао је оно правидо из немачке граматике (Е8 шгс1 Јп Лаз 8и1зјесИте Уег1 )Ш1) Лег 1гапвШуе, ВедгШ' е1пеб Масћепз, Ве№1гкеи8, Негуогћпп^еиб §>е1е§:ћ) употребити, које је примењено у објашњењу првога примера: .Мзгорје ти мајку огањ живи (то јест: огањ учини да мајка изгори)". У § 22, 8. требадо је одвојити акузатив у реченицама без глагода од акузатива у реченицама с гдаголом и казати у правиду, да се први казује имецицамЈјЈ а други личном заменицом трећег познатог дица. Јер по правилу излази, да тај акузатив може бити само од поменуте личпе заменице,- а у иримерима видимо и именице. Према тој подели могло се распоредити и њихово употребљавање. У првим реченицама имамо акузатив од именица за поздрав, за показивање и нуђење", а акузативу „га" обично је место у реченицама, које исказују клетву, зду жељу, чуђење. Први је акузатив без икакве сумње