Просветни гласник

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

261

самосталан (независан), а о другом тврди то и г. Лукић, и ако нехотице, јер вели: „ Четврти иадеж личне заменице треКег иознатог лица стоји сувишно (илеонаетично) ", може се дакле избацити из реченице, а да се н>ен смисао ни у колико не поремети. С тога мислимо, да овим ускличним акузативима није место у одељку о спољашњем објекту. Што се тиче акузатива „га" утврђује нас у томе и независни положај етичкога датива у реченици, с којим се у том погледу подудара усклични акузатив „га". Ако бисмо баш хтели, да акузатив „га" сматрамо за објекат, мог ./1И бисмо га уврстити само у унутрашњи објекат, чија је Функција по апстрактности и Формал .ном значењу с њиме слична; јер и овај акузатив „га" служи за појачање глаголскога значења. Ну бага ова адвербијална служба упућује нас, да овоме ускличном акузативу нађемо место у § 26, и да му ту одредимо тачку 2.), а акузатив адвербијални да ставимо у тачку д.) Нека. г. Лукић испореди у латинскоме језику унутрашњи објекат показаних заменица средњега рода: 1 с1 1ае1ог (али ћас ге 1ае<;ог), М з1и<1ео (али ћшс га з1;и(1ео), ћос <1ићх1о (али с1е ћас ге бићИо), па ће нам признати, да ће се на предложену тачку г.) с ускличним акузативом „га" лепо наслањати тачка д.) (садашња г.), пошто на заменице „што, то, оно" прелази радња, која не би прелазила на ствар, коју замењују. Како се у § 110, Нан. помиње употребљавање прилога -„на* као императива, не би било с горега, да се у овом § 22. навео и самостадни акузатив за нуђење, нгго иде уз тај прилог у реченицама без глагола (на пр. „На, девојко, копрену од злата". „Нај теби, царе, срдачку.") У § 23. треба у правилу: „Два четврта иадежа, од којих је један сиољашњи иредмет, а други ирирок...", казати „прироково име (предикатив)" место прирок. У § 24., скројеном по Дивковићу, треба спојити правило о личном и стварном објекту с напоменом. У место: „ Два четврта иадежа саољашњег иредмета, од којих је један четврти иадеж лица, а други какве заменице у средпем роду" треба казати: Два четврта падежа сиољашњега предмета, од којих је један четврти падеж лица, а други ствари...... па везати примере из напомене за примере уз правило. У § 25. треба избацити из правида ,уз прелазне и"; јер уз прелазне глаголе долази само спољагањи, а не унутрапгњи објекат. Унутрашњи објекат долази само уз непрелазне (и то неутралне) глаголе, којима за потпуну мисао није потребан објекат. Ако имају уза се унутрашњи објекат, служи он само за појачање глаголскога значења. У опште не треба мешати синтаксу са стидистиком, која за своју „%ига е!уто1од1са" може узимати ма који од та два објекта, али то не сме чинити синтакса, Према томе мора се избацити и пример: „ Бразду бразди", у коме је „бразду" спољашњи објекат као резудтат радње „бразди", и као такав остаје он после свршене радње; а то би се још боље ви-