Просветни гласник

262

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

де .10, да је пример цео: .Бразду бразди. воду мами". Што сс тиче примера: .Тешке иуте да аутујем, тешке броде да бродујем спада он и по глаголу и по атрибуту, што стоји уз акузатив, у Нап. 1. § 22, 2. У § 27. изиео је писац у кратко адноминадну н аблативну страну генетива; ну употребљавање тога падежа не изводи према издоженом његовом значењу. Шта вите, одустаје од онога правца, кога се држао при излагању Функција акузатива. Писац веди: „ Генитив (треба генетив) стоји: 1.) уз именице, 2.) уз иридеве, 3.) уз глаголе, 4.) уз ирилоге и уеклике и 5.) као нсзавиеам е . Тај је пут неподесан и с научнога н с практичнога гледитта. С научнога гдедишта неће успети, да на овај начин тачно издожи његову адноминадну и абдативну страну, а да из једне не удази у другу. С практичнога гдедишта морао је сам опазити, да није могао везати генетиве искључиво за оне врсте речи, које је, истакао. Тако видимо, на пр. у одељку: , Други иадеж уз именице " у науци о генетиву нартитнвном, да он стоји уз именице, замеиице, уз просте (! ?) и збирне бројеве и уз придоге. Пут којим је пошао у акузативу најподеснији је за школу. Јер само на тај начин, ако се тачно изведе, може имати ученик нред очима јасну слику свију генетивних функција као атрибута, објекта и адвербијадних одредаба, а то је баш оно, за чим настава- тежи. У § 28. боље је метнути најпре „имаоца" па иза тога ставити у заграде (дице или ствар). Неисправно је „чији је што", јер оно „што" мора се тачно обележити. За чудо, што се у тој неодређености сдажу сви писцн уџбеника (Новаковић, Дивковић н Живановић). ДеФиниција иосесивног генетива гдаси у Ђорђевића (ор. сК. стр. 98. «.): ,У генетиву стоје имена, која именују онога, који има предмет, исказан главном речју". Према томе могла би се Лукићева одредба иосесивног генетива дотерати овако: , Присвојии генетив показује имаоца (дице или ствар), коме припада оно, што се казује гдавном речју". Тако исто не ваља: , Прниадањс ее казује ", треба да стоји: „Пмадац се казује". Све остало шго иде, наћи ћемо у Дивковићевој синтакси 1 само у другом реду (стр. 45—47.) с домецима из мало пре поменутих уџбеника, из којих су н примери узети. Али и ту није обраћена пажња, да примери

1 Понајвише с оваком тачношћу: Дивковић (8т4. § 125.): »8уе&а зе1а оусе а. кпехеуо гтопсе. Оус1је зе 1 га отсе 1 га гуопсе ка2е, г1а рпраЛаји, 1 4о: оусе 8е1и а гуопсе кпеги; аП га оусе зе 1о кагије ЈгеиШуот, јег 84ој1 иг зира^ап(IV ве1о (1о(1а1ак зуе, а <1а гуоисе рпраЛа кпеги, кагије ве розјеДоуит ргМеУот кпехеуо, јег пета иг зирз1апИу кпег ЛоДаЉа«.

Лукић (§ 28, 3.): Свега села. овде, а кнежево звонце. Овде се и за овде и за звонце каже да прииадају и то: овце селу, а звонде кнезу, али за овце се то казује генитивом, јер стоји уз именицу село додатак све, а да звонце припада кнезу, казује се присвојним придевом кнежево, јер уз именицу кнез нема додатка.