Просветни гласник

оцене и прикази

263

одговарају правилу, јер су као посесивнн наведеии у прнмерима субјективни генетиви; на пр. § 28, 3.: „Леи јс зорс осмејак, леаје дана огрејак". .Тек што она осети силу ватрс" (в. нашу напом. уз § 29.). У § 29. везао је писац субјективни генетив само за гдаголске именице, а изоставио је именице, изведене од придева, које као својство, особину или каквоћу именују оно, нгго значи употребљена основа. Генетив уз такве именице именује носиоца онога, што се казује главном речју. У том случају стоји генетив лрема главној речи као подмет према именскоме прироку, у коме би био предикатив придев, од којега је изведена г.гавна реч; на пр.: „Љеиота младе моме" (— Млада је мома лијепа). ,Тек што она осети силу ватре - . „Познавши сладост слободе". -Пе могох се примакнути од висине вите јеле, од брзине жубор-воде, од .Ђспоте младе моме". Писац наводи само примере у којима стоји субјективни генетив као атрибут уз глаголске именице, ну међу њима опет један погрешан: „Сваки је сузе радости брисао". Зар је „сузе" глаголска именица? Генетив „радости" није субјективан, већ експликативан, а овај писац и не спомиње у својој књизи, ма да он није редак. Тај генетив мора бити њему познат из латинске синтаксе, и то иод именом: ,,§еп. ехрИсаПтиз или (1е1тШ\из или аррозШтиз или <1е8СпрНти8 или ерехедеНсиб. Огантем имену, исказаном главном релју, додаје се посебно име у генетиву као знак на питање какав? чега? на пр. ,.а десна под именом Влашића п Цера иде к Љешници". .Које ли је доба ноћи?". .М е дајте се у јарам ропства ухватити". Месго њега употребљава се и присвојни придев, кад је он без додатка. У § 30. могао је доћи и који пример објективног генеТива, који би одговарао објекту у инструменталу и у падежу с предлогом; на пр. „Господар мо.ј узима од мене управљање куће" (— управљати кућом). „С договором кућана продаје (т. ј. старешина) све што је за продају" (= договарати се с кућанима). На ово, што нам г. Лукић нрича у Нап. 3. о субјективном генетиву, одговорио би Вук : ,да би он много боље и паметније учинио, да се другима не намеће за учитеља у ономе, што сам не зна". Закукаће и г. Туроман, што његов ученик и наследник (у свачем) не зна ни најобичнијег правила из његове синтаксе. И имаће право, јер .ћаи(1 ае(]иит Тас11, (ри, циос! (Н(]1сЈ1, н! с1е(1ззс11: (Р1аи1). Нревазилази сваку меру, кад «е и овакво правило износи у школској књизи: .И субјективни (!!??) и објективни генетив, кад су без додатка, могу се замснити и иојединим падежџма с иредлозима (иредлошким изразима). Тако место: љубав оца каже се осим љубав очева и љубав ирему (треба ирема) оцу; такојеи: љубав прсма (к) теби, љубав к (ирема) отаџбини итд." Види се по примерима, да је нашега синтактичара љубав толико засленила, те није видео, што је написао. Може ли се ма који од тих предлошких израза