Просветни гласник

В В Л Е Ш К Е

269

очн су Фиксиране и постојано отворене по ноколико мин) г та узастонце. После ове, тако рећи, мирне периоде, недзоставно настуни убрзано трептање. Што се тиче средњег трајања једног трептаја, М, (/аг(еп је нашао да оно траје четири десета деда (0,4) једног секунда. По његовоме доказивању, трепавиде се нењу скоро четири пута брже него што падају; а за време једног трептаја, очи су потнз г но затворене само 17 стотинитих (0,17) делова једног секунда. Ради тога нам је немогуће да обичним гледањем све то у појединостима опазимо. Једино што можемо приметити један целокупан трептај. Н, В. * 0 водонику у птмосфери. — Недавно је доказано, да у атмосФери стално има малих количина слободног водоничног гаса, и то 11—18 см.* на 100 литара. Француски хемичар А. Готје (6аи(лег) трагао је за нореклом аеговим, па је дошао до ових ресултата, саопштених у Париској Академији. По Готјеу, атмосФерски водоник је пореклом из земљине изнутрице. Оданде одилази он нешто са вулканским гасовима, а нешто се ослобађа из минералних вода, нешто пак непосредно из стенб. Готје избио је из средине једне велике гранитне стене један комадић, па је добио тим нутем из једног килогр. снтно строшеног материјала, при употреби ФОСФорне киселине, поред других гасова, 75 см 3 водоника. Кад ндје употребио киселину, него грејао стеновити материјал у присуству водене наре до 300° С, добио је Готје 46 см 3 водоника. Да је водоник сталан састојак атмосферског ваздуха доказао је н амерички нроФесор Џуер (Ве\уаг), који је пре неколико година успео да претвори водоннчни гас у течно, па и чврето стање. II. М. И.

* ]}уду1,ноет калција. — У кречном камену, мерхмеру, креди налази се метал калције сједињен са угљеном киселином, на ипак је он до скора сматран као реткост, јер је справљан у са свим малнм количинама. Ну, од како је Моасан саградио електричну нећ, успео је овај научник, користећи се високом температуром електричне струје, да нроизводи калције у већим количинама. С тога је оправдана нада, да ће овај, у сво.јим једињењима веома раснрострањени метал стећи и већу практичну употребу. Моасан је, упоређујући недавно хемиски чист и кристалисан калције, доказао да је овај метал беле, сјајне- боје и да кристалигае у коцкама. Жута боја калција, која је до сада сматрана као карактеристична, долазн од једињења његова са азотом из ваздуха. Ово једињење, калцијев нитрид, ко.је се добива спровођењем азота преко загрејаног калција, обећава веома много. По Моасану, оно ће да. буде полазно градиво за грађење амонијака у великом, јер се са водом распада тако, да гради амонијак. Према томе, овај ће пренарат имати сличну улогу као калцијев карбид, који даје са водом — као што је познато — ацетилен. Ова је чињеница од огромне важности, јер ваља имати на уму, да је за сада тлавни извор добивању амонијака она водњикава течност — амонијачна вода — ,која се одваја при сухој дестилацији каменог угља, као узгредан производ у Фабрикама светљнва гаса. Будући се у каменом угљу находи, тако рећи, фосилни а-зот, везан некадашњим биљкама, то ће, по свему изгледу, калције да замени биљке у иосредничкој улози за везивање азота. Моасан ставља у изглед још једну веома важну употребу калцијева нитрида, која је у овоме