Просветни гласник

270

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

пно иде. Кад се калдијев нитрид жари са угљенол, добива се калдијев цијанид, а из овога може се ласно справл>ати калцијев цијанид, који задобива у последње време све већу упогребу за извлачење злата. Из стуцаних златоносних стена, из којих .је злато извучено н. нр. живом, одвајају се с великим успехом последњи остаци његови помоћу калијева цијанида. II. М. И.

Мирис као средство за дезннфекцију. — Хемиска основа свих мириса је, као што је познато, етерично уље, које се добпва или из нриродне готовине, цеђењем, извлачењем и дестиловањем из цвећа и лишћа, или пак у новије време и хемиским путем. Уопште, хемиска синтеза проналази сваким даном све новије путеве за нроизводњу вештачких мириса. Ну, ма како да је добивено, такво мирисно уље представља во хигијенском листу „Лансету", снажно средство за убијање кужних клида; слично карболној киселини, оно са.држи у себи својство да дезинФикује у приличној мери. Ова се особина оснива на томе, што поменута мирисна уља привлаче из ваздуха кнсеоник, градећи са њим нестална једињења, из којих се кисеопик ласно одваја и тиме дела дезинФикујући. У овом смислу делају терпентин, уље из борових четина, еукалиптуса итд.; на овој чињеници оснива се, вероватно, лековитост ваздуха у четинарским и еукалиптусовим шумама. Истина је да много женскиње претерује у употреби мириса; многи људи сматрају парфимисање као женски иосао. Па ипак се, посве нриродно, истиче питање, зашто не бисмо учинили своју околину пријатнијом за чуло мириса, као што веселимо око бојама, а ухо музичким тоновима? Свако чуло трни иод утицајем неиријатних надражаја, и зашто га не бисмо тада чували ? Ну, удотреба мириса за џепну мараму може да врши још једну важнију задаћу, а не само да голида чуло мириса. Џепна марама може често пута да буде седиште кужних клица, које тамо досиевају из уста и носа; зашто се не би дезинфиковала марама употребом мирпса, који је антисептичан ? То би било, заиста, у духу модерне хигијене. С тога не треба олако осуђивати људе, који носе парфимисане мараме, јер онп тим спречавају кадшто ширење заразних клица. (А11§. Веи^зсће ^ећгеггеН^- 1902.). II. М. И. ❖ Кптајска угљишта. Према истраживањима америчког рударског енжењера Драка, угљена рудишта у Китају су неисцрпна. Дужина им је дреко 800 км., а средња моћност 6—10 метара. Бо рачуну Дракову, укупна количина угља, који се може извадити из ових угљишта, износила би 350.000 милиона тона. Како се данас троши угаљ, ова би количина могла да снабдева цео свет кроз неколико столећа. По мишљењу Дракову, богатство Китаја угљем много је веће, него пгто се за сада узима. П. М. И.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Госаодин Јоваи ЖујовиЛ, нрофесор Велике Школе и сенатор, изволео је поклонити школи у Неменикућама: Један дивно израђен двокрилни орман за канцеларију;