Просветни гласник

0

шко.јски лехопис

175

12. Скренуо сам им пажњу и иа умереност топдоте у учионицама, и да ниједан ученик не седи са горњом хаљином ни вратном марамом у учионици. II. И ако су београдски учитељи свршавалл стручне школе, које су их спремиле за њихов наставнички носао, те им мора бити познат задатак васпитне наставе, опет да не би мислили е је свршено учење, ако ученици науче оно што је побројано у наставном програму, сматрао сам за потребно да им нагласим: да васпитна настава треба да даје ученицима практичне поуке, по којима ће они живети и радити; да су ове поуке нешто опште, а да је грађа у наставном програму нешто посебно, и да зато наставни рад није завршен, ако деца науче само оно што је записано у наставном програму. Из појединих мањих делова тога градива треба извући и општи део: поуку, закон, правило, појам. Кад се ово изврши, онда је процес учења потпун, а кад се ученици на тај општи део после у на,стави и школском животу често враћају, онда ће и знање бити поуздаиије и трајније. Ово зависи на првом месту од самог начина обрађивања, а да се овај упозна, треба више самосталног рада и размишљања; то се не може дати овако укратко. Али има и других мера, које потпомажу рад у том правцу. Ја сам им између осталих скренуо пажњу на ово: 1. Да наставно градиво прел.азе по извесном илаџу. Зато сам тражпо од њих да све градиво појединих наставних предмета поделе на мање делове — методске јединиЦе; да све јединице из предмета, који стоје најближе васпитном задатку, уреде по радним седмицама и да после, према њима, распореде и остале из других предмета тако, да из свих предмета методске јединице, које имају међу собом какве унутрашње везе, непосредне или носредне, дођу у једну седмицу. Овакав распоред грађе и обрађнвање по њему знатно олакшава ученицима унење и све што се пређе темељније је и трајније. 2. Упутио сам их како ће да праве расиореде иредмета на часове. Ови су некад прописивани за све школе и давани да се по њима ради. Данашњи наетавни план је оставио да се праве према „месним и временим прндикама*, али свакако по захтевима психодошким, физиолошким и игијенским. Запазио сам био да по неким одељењима нису одговарали овим захтевима, и зато сам тражио да ми се шаљу сви распореди на одобрење. При прегдеду и одобравању пазио сам: 1. да је сваком предмету дато у распореду онолико часова, колико јо одређено наставним планом; 2. да најтежи предмети добију први часпреподне; 3. да се други час даје лакшим предметима; 4. да у старијим разредима трећег часа дође опет тежи предмет; и 5. да се за други час по иодне не одређују предмети из којих би деца морала читати, писати, цртати, вести или шити, пошто зими у ово доба дана дневна светлост приметно опада. 3. Ирепоручио сам им да упућују ученике на иравгино уиотребљавање школских ствари и наставних средстава. Тако: да пазе да им ученици правидно седе у кдупама; кад седају, устају иди издазе из кдупа да то буде живо, а не тромо и мртво; пре него што отпочну да пишу или цртају, да повуку даеку на кдупи, да држе правидно пропис, цр-