Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОИИС

177

утицај, ади је био доше среће, јер му се више не признаје право ко.је уживају остади предмети. Данас његов опстанак у шкоди зависи од заузимљивости самога наставника, а министарство потпомаже његов опстанак наградама, те тако се одржава још у понекој школи у унутрашњости. У београдским се шкодама за сад виде од њега само трагови у ведикој кодичини адата и материјада, који се по таванима и шкодским собинама мирно одмара, и у томе што по неко од наставника уноси у распоред нредмета на часове и „ручни рад", ади га ревносно замењује другим предметом. Од београдских наставника основних шкода за сад га ниједан не предаје. Међутим има их тако спремних, да би га могди предавати са успехом. Једна само наставница изјавида је готовост да га иредаје, и питада је за допуштење, па можда неће на том остати. Овај предмет није боље среће ни у Грађанској Шкоди, у којој по нрограму мора да се предаје. Поред многих других тешкоћа, које су искрсаваде баш онда, кад је требадо с радом почети, и сами наставници, који су ири дељењу нредмета узели ручни рад, изјавиди су најзад, да они нису толико ни сами спремни, да га могу предавати по програму. Тако је тежња, да се, увођењем овог предмета у васпитну шкоду, њен наставни програм приближи нормалности, опет остада без успеха. III У почетку се ученицима нешто доиушта да ураде, а нешто им се забрањује не об.јашњујући им зашто. Доцније, кад настава почне да тумачи поједине конкретие случајеве, да у њима истиче поједине врлине и да из њих утврђује моралне ноуке, онда је васпитачева дужност, да пази да се сад васпитаник угледа на те конкретне примере и да ради по оним утврђеним морадним поукама. За то су васпитачу потребне прилике. Ове му пружа цео школски живот. Што је овај разноврснији, и придике ће бити многобројни.је, па ће бити чешће и вежбање у поступању према извесним познатим морадним начедима и врлинама. Ако. школски живот не пружа те прилике, наставник треба сам да их ствара. Ја сам наставницима скренуо пажњу на ове прилике за горња вежбања ј 1. Да мотре на међусобно дружење код ученика и да га са већом пажњом негују. Ово је најподеснија прилика за вежбање у самосталном одлучивању и раду; ту се код ученика могу да укорене многе добре навике и особине, ко.је ће га доцније красити као зрела човека у грађанском животу. Зато се мора обратити већа пажња на то, како се ученици међу собом друже у свима нриликама школина живота пре часова, између њих и после, и све што не ваља пажљиво сузбијати још ту на почетку. 2. И разне ђачке дужностџ у школи и њену животу јесу нодесне прилике за вежбање у разним врлинама и поступању по сазнатим моралним истинама. Зато сам препоручио наставницима да одређују ученике на вршење појединих дужности као: да буду редари, чувари разних школских ствари у учионици и дворишту, књижничари ђачких књижница, помагачи наставникови придиком извођења огледа, показивања предмета у настави, помоћници приликом екскурзија, школских шетњи, путовања, школских свечаности и др. приликама у школи и школском животу.

просвр.тни гласник, i. књ., 2. св., 1903.