Просветни гласник

178

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

3. II школске свечаности, кад се удесе тако да на њима ученици буду активнији него досад, могу бити веома нодесне за овај смер. Стари су Грци паметно радили, кад су и своју децу доводили на јавне гозбе. Еод нас се много говори „на млађима свет остаје", али се мало ти млађи принремају за улазак у тај свет. Они се искључују из свих јавних свечаних прилика за одрасле. Ја ћу покушати да тим „млађима" бар у школским свечаностима дам прилике за већу активност. 4. И школске гиетње и излети ради забаве и проводње дају ученпцпма прилике за вежбање у самосталном поступању по сазнатим моралним захтевима. Зато ћу обратити пажњу да наставници са ученицима и то предузимљу. 5. Ако уз то деца знају и разне дечје игре, и изводе их у пољу приликом тих шетњи и излета, онда су те (горње) прилике још многобројније и имају већега утицаја. Зато ћу мотрити да се деца уче и разним лепим играма и ван програма и да се оне изводе сваком подесном приликом. IV Али смер и прве и друге и треће васиитне радње, које заједно сачињавају општи смер васпитања, моћи ће да се оствари у толико лакше и поузданије, у колико иаставници боље познају своје васпитанике. Зато је потребно да их испитују, проматрају, ироучавају од првог дана, кад им ступе у школу, па кроз све време, и да све што је важно за познавање детиње природе прибедеже. За тај смер и заведене су „ књиге за бележепе ученичких особина". Ових књига истина има код неких наставника, али и то што нма, само је тек по имену. Све се особине ученичке своде на две три, и оне се понављају иод именом свакога ученика, тако да се ни код једнога не види оно што је баш потребно индивидуалност његова. Наши ученици по овим књигама диче на једнаке дутке са разним именима у каквом дућану. Ја сам настао да се ове књиге воде онако како треба, и како би оне зацело биле корисне за познавање ученика. Овом познавању ученика а и самим насгавницима у вршењу њихове васпитачке дужности могу много да помогну и родитељски састанци. Еад су наставници умешнк, они могу да задобију искреност ученичких родитеља у тодикој мери, да их ови и сами упознају са рђавим навикама и особинама своје деце, према чему ће васпитачи по својо.ј стручности умети да подесе свој рад и да упуте и родитеље на сарадњу. Од ових састанака до сад је овде одржано неколико. Први је држан по свима шкодама под руковођењем управитеља шкодског. Смер им је био свима један исти: да се упознају родитељи ђачки са установљавањем ђачких скдоништа и да се чује њихово мишљење о том. Други је састанак био општи за цео Београд, и њиме сам руководио ја. На њему је вођен говор о оргаиизовању једног друштва са задатком да отвара склоништа код појединих шкода и да их издржава. Трећијесастанак држан на два места за све ђачке родитеље. На њему су шкодски декари на мој захтев драсади предавања о заразним болестима у опште и .шарлаху" посебице. Сви су ови састанци биди врдо добро посећени, што је доказ да су родитељи београдских ученика народних шкода свесни своје дужно-