Просветни гласник

899

Да не бисмо говор отезали, прећи ћено још иа неке мане у термпнологији у Л-укићевој синтакси, овога пута на латинске термине. Г. Лукић зове „збирне бројеве" дистрибутивним место колективним. Датинске бројевнице ,81П§иИ, Мш, 1епп итд." су дистрибутивне (распоредне), али таквих бројевница нема у српском језику, већ се описују иредлогом „по" са простим бројевницама: ио један, но два, ио три итд. Г. Лукић иише генитив (^епШтиз) место генетив (§епе11уиз) држећп се г. Туромана, који је на нашу замерку. да погрешно иише у својој латинској граматици §ет1гшз, место §'епе(;1уи8, изнео као аргуменат противу нас .Е11 еп<11: -8еу 1'4'егI-ову граматику, па нам довикнуо: „Тако пише граматика, која је доживела 36. издање." Тек што је ово пустио у свет, изиђе 37. издаље поменуте књиге и у њему свуда „§епеИтиз." Ну г. Туроман издаје исте године други плагијат „Грчку граматику" и не обзирући се на Кае §1 -ев оригинал, у коме етоји свуда ,генетив" и настављајући полемику иротив иас у иредговору те књиге, вели: , 11 у ГЈ1ЧКОЈ и у латинској граматицп својој употребљавам ја традиционални облик ^епШуиз — генитив." Своју полемику завршује у својој академској мудрости лудим „вицом", како не говоримо: ,интелегенција" већ „интелигенција." Та „интелигенција," коју смо овакву примили из Францускога, а не из латинскога .језика, приморава нас, да г. Туромана и г. Лукића запитамо, зашто пишу „генерал" а не „генирал," кад је та реч баш истога норекла, кога је и генетив?" Тако исто угледа се г. Лукић на г. Туромана у мењању речи: „презенс, презенса, презенсу и ; 1д." И то је ваљда традиционално? Само је та традиција сувише кратка века, јер се датира тек од ностанка Туроманове школе. Кад смо усвојили научни термин „презенат," мењаћемо га правилно као у латинском: „ргаезепМв — ирезента, ргаезеиИ нрезенту итд. Треба рећи коју нарочито о примерима, у књизи уиотребљеним. У ову су синтаксу унесени поглавито примери из Новаковићеве, Дивковићеве и Живановићеве синтаксе и из Ђорђевићевих ирилога за срнску синтаксу. Лепо стоји, пгго су речи, ради којих су иримери узети, штампане проређепим словима. Похвално је и то, што их је писац нонајвише тачно и верно наводио (у колико је верност могућна, кад се не узима из самих извора). Али му не служи на част, што није брижљиво пазио, да уз поједина нравила дођу бага они који треба. Гдекоја су правила остала без примера, а има и тога, да за какво знатно правило дођу само 1 —2 примера, а за мање знатна по више. Има и таквих примера, који нису за школу. Иоказани садржај и начин израде ове „Синтаксе српскога језика" ослобађају ме од дужности, да на крају свега говора сводим свој суд о