Просветни гласник

22*

НАУКА И НАСТАВА

339

сочиво из трију сгакала онда би се три боје сасвим уништиле а остале би такође готово билс уништене те би објективи од таких сочива били готово сасвим ахроматички. Доцније је Бошковић покушавао конструкцију оваких објектива из.фдинт стакла које се јеиз Еиглеске добивало, али му због рђавог стакла тај практички посао није најбоље испао за руком. Бошковић је за свој овај покушај палазио одобравање код научара па чак и код 1)'А1ет1)ег(;-а, са којим најбоље није никад асивео. У трећој расправи говори Бошковић о сверној аберацији. 11од сверном се аберацијом разуме данас нојава нејасних ликова због природе кривине, које врше преламав&е. Беб Саг1ез је први нашао кривину која не би имала сверне аберације, Љутн је определио простије геометријским путем ову кривину, а Бошковић је исту помоћу конаца начинио, као што се од прилике врши конструкција слнка. Сви ови радови па и Бошковићеви немају практичне примене само с тога што је сем сверичних сочива друга врло тешко израђивати. Главно је што Бошковић налази да сверна аберација јако утиче на ваљаност једног дурбина онако исто као и појава боја код дурбина.

II. ВЛИЖЕ ПРОМАТРАЊЕ СПОМЕНУТИХ РАДОВА БОШКОВИЋЕВИХ Најглавнији радови Бошковића су из онтике, у чему се слажу сви научари. Радови његови из ове гране Физике налазе се у поменутом његовом делу Б188егШшпез (Јипици; ас1 (Нор1:гЈсат (I Тот Орега Б.) У овоме делу излаже Бошковић употребу прпзме са променљивим углом, која се употребљава за мерење углова. Проналазак ове призме припада другом, али проналазак справе, коју нам показује ова слика, која служи за употребу ове призме, пронашао је \\ Бошковић и назвао витрометром. На овом апарату стоји споменута Л\\\ призма са чијом ћемо се ш\\п\ теоријом упознати. Ова је призма ком- јјк \\-Ј УцД бинована из две призме \ ^ од којих је горња планконкавна, а друга планконвексна. Једна је од ових двеју стална и то доња, а горња је удешена да се може покретати. Угао код АОЈ је (Сл. 3.) променљив и варира од 20°—0°. Обадве су ове призме учвршћене за стакломер, који је показан у слици 3).