Просветни гласник

340

НРОСВЕТНИ ТЛАСНИК

Ово се зове призма променљивог угла. Употреба ове призме је овака. Прво се доведе помицањем једне од ових призма угао А6Ј да

К / је раван нуди. Зрак се сунчеве светлости упу/ј / сти кроз малени отвор, и стакломером се • / I у/ удеси да површина призме ЈК стоји управно // ^~~/С на зрак сунтани. Крак стакломера, на коме ј // / се надази призма 6ЈК, учврсти се, а други се д! / тако удеси, да се светдост при пролазу кроз \/ призму не преломи што се лако да опазити д по томе, што ће сунчани зрак погодити исто (Сл. 4.) место на заклону, које би погодио и кад не би

било нризме. За овај ноложај паралелизма обележи се тачка за коју се је померио један крак, и ово служи као полазна тачка у осталим мерењима. Помицаље кракова на витрометру равно је променљивом углу призме. И ово служи за израчунавање индекса преламања. Ово је само површно нацртан увод у саму операцију са Бошковићевом справом. Но да бисмо видели боље и са,м начин на који се одређује индекс преламања, ја ћу узети у проматрање овај пример.

17КМ представља нам саму променљиву призму на коју падају зраци Аа, и А,Н. Аа стоји управно на заклону 00,. РеФлексијом се призма удеси да стоји управно на Аа, с тога се у томе правцу неће приметити никакво преламање; но ако зраци буду пали као што се то на слици ноказује онда имамо преламање и то у правцу КТ црвених а N,1, љубичастих зракова. Ако би сад хтели да израчунамо индекс преламања зе црвене зраке, онда би ваљало удесити да зрак сунчане светлости падне управно на призму К1Ж После простих алгебарских операција нала8111 (а+г) зимо, да,]е експоненат преламања за црвене зраке т = )—-—. За 81П 3; израчунање г служимо се мерењем одстојања Ра и Та, што се врло лако