Просветни гласник

342

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

риканских школа, поглавито државе Месачусеца у добу од 7—16 година. Цео овај богати и интересни материјал скупио је и издао проФ. Монрое у виду мале брошуре у мало скраћену облику с врдо малом количином извода а с позивањем на друге изворе и именовањем сличне литературе. Своја излагаља Монрое почиње описима социјалних осећања несвесних животиња, код којих се та осећања јављају као прототип напшх социјалних осећања. Иорекло социјалног осећања 1) код зкивотиња; 2) код првобитног човека; 3) вод детета Као зачеци социјалног осећаља код организованих створова могу се сматрати инстинкт и Функције аФеката који се опажају чак у животиња и који у вишим организмима већ прелазе у социјална осећања. У ширем смислу социјалним покретима називљу се сви покрети који се појављују у друштву. ,Идеја друштва, по мишљењу Еспинаса, изазива иредставу о сталном, узајамном иомагању у виду једног или другог рада међу живим, засебним личностима". Посматраља живота животиња показују нам да многе од њих живе у друштву. Ако се узме класиФикација Рибоа, онда се друштва животиња могу поделити у четири главна облика: 1) Друштво, у коме се друштвена веза оснива на храњењу и самохрањењу н. пр. у хидрополита. Код њих се социјални инстинкт огдеда V најпростијем облику — тражењу хране, зиштити и нападу. 2) Друштва основана на размножавању — домаћи савези или породице; у њима налазимо прву појаву симпатије (нежног осећања) и алтруистичког осећања. 3.) Стадно стање, т. ј. стање оних^ животиња које живе у стаду или чопорима, оснива се на тежњи животињама себи равним без разлике пола и у тој тежњи испољавају се прве праве социјалне тежње. Тако стадно стање животиња на ниском ступњу јавља се у облику сталних или несталних спајања н. пр. кретања свилене бубе, скакаваца, сеобе птица итд.; на већем ступњу већ се примећују сталнија спајања која су драговољно извршена и одржавају се у виду какве опште цељи. Овде се већ испољавају сви знаци друштва: заједнички рад и узајамне услуге. Тако гемови лове рибу заједно, образују ланац у коме је риба затворена. Вуци и дивљи пси лове у чопорима. Ну, та су друштва случајна и нестална и често се распадају при деоби добити. Сталнија су друштва она којима је цељ заштита својих чланова општим напором. Питоми зечеви предупређују један другог од. опасности. Многи сисари ностављају стражаре. Мајмуни се скупљају у друштва под заповедништвом једнога вођа и често бранећи свога друга стављају свој живот у опасност. 4.) У вишим друштвима, као код осица и мрави, социјални инстинкти достижу свој виши развитак за царство несвесних животиња. Овде се