Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

517

а. Грађажке школе. Било их је 13, к све су имале само први разред, јер су ове године први пут и отвореие. У вима су радили 24 наставника, од којих су 5 били хонорарни учитељи Ручног Рада. Ученика је имадо 381 од којих су прешли у старији разред 346. На једну грађанску школу долазило је просечно 29 ученика. На плате учитеља издато је 56.353 д. и тако је школовање једног ученика стало 147"91 д. б. Девојачке школе. Ових је школа имало 3 са 3 наставнице и 83 ученице од којих су прешле у старији разред 68. Школовање једне ученице стало је 72-28 д., дакле 75-62 д. мање него школовање једног ђа,ка грађанске школе. в. Основне школе. Имало их је 1.105 и то: 946 мушких и 159 женженских. По варошима је била 91 мушка и 70 женских школа, а у селима 855 мушких и 89 женских. Више него 1897.-98. шк. год. било је ове године само 13 школа. У свима школама имало је 4331 разред. Једна школа долазила је на 43-7 кв. километра. Према површини појединих округа, крајински је имао највише (1 школа на 24-6 кв. км.) а најмање топлички (1 школа на 129 кв. км.). Од 1889. г. увећао се број школа са 409. (1889. г. било је свега 696). Пре десет година на 2.732 становника долазила је 1 школа, а 1899. г. на 2.093. У свима основним школама било је 1.043 учитеља и 891 учитељица, свега 1.934 наставника. У мушким је школама било за 22-60 процената више учитеља него учитељица; у градским на против било је за 5 - 53 процента више учитељица, док је у сеоским школама за 13-39 процента имало у опште више учитеља него учитељица. (Стр. 110). Око три четвртине свих наставника ио варошима имало је ио један разред. У селима веКина наставника имадоше ио два разреда, па онда по четири. Половина учвтељица по женским школама радиле су само са једним разредом, Укупно узето највише је наставника радило са два разреда, затим са једним, а најмање са три разреда. (Стр. 112). Према овоме броју разреда прилике за рад биле су доста повољне, па се с правом могао очекизати добар успех у настави. Један наставник долазио је у варошима на 609 становника а у селима на 1.415 (у опште 1 наставник на 1.196 становника). Још око два и ио иута треба више учитеља ио селима , па да се размера њихова изједначи с размером по варошима. Из овога је јасно да се у нас још за дуго неће извести обавезна настава. Најмање што одмах треба учинити тога ради, то је да се отвори још једна учитељска школа. По успеху у школском раду било је 690 учитеља, који су добили одличну оцену, 900 врло добру, 279 добру, 8 слабу и један рђаву (у окр. крагујевачком). 1896., 1897. и 1898. г. било је много више учитеља са одличним оценама него 1899. год., те би изгледало да је сад успех у неколико