Просветни гласник

518

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

изостао. Ну, то није, већ се рад озбиљније могао да цени сад, кад је заведен сталан школски надзор, па је озбиљније и цењен. (Стр. 119). Г. Поповић је лепо истакао откуд је сад и много мање слабих оцена (1896. г. слабих је било 433, а 1897. г. 188; рђавих 1896. г. 440 а 1897. г. 100). Кад се оцене из 1899. г. упореде са онима из 1896. и 1897. год., онда се и нехотице, намеће питање: па откуд она повика против сталног школ. надзора и што се викало против сталних школских надзорника као да су сатирали учитеље, да су били просветна жандармерија итд., кад ево цифре говоре обрнуто томе! Вреди истаћи да није много кажњено ни учитеља у овој години. По варошима је кажњено више учитељица апо седима учитеља (стр. 120). Од 1889. г. увећао се број учитеља до ове године са 659 (стр. 124). Крајем школ. године имало је 71.765 ученика и 14.122 ученице, свега 85.887. На једну школу долазило је 78'5 ђака а на једног наставника 45*1. Прилике за рад и с обзиром на број ученика у једног учитеља нису биле неповољне. Значајно је да је најмање ученика свршило први разред а највише четврти, и да је иовољнцји усиех ио селима него ио градовима. Да ли ово не значи да су и учитељи најмаље вични да правилно раде у I. раз.; и да ли не значи да су учитељи по селима вреднији него варошки учитељи? У селу учитељ има да савлада триста чуда, па да створи себи могућност да ради, а варошки наставници немају тих невоља, и онда што није у њих бољи успех! Та они имају и мање ђака и махом ј.едан разред. Ова и многа друга питања истичу се, кад ее прочита ово место у статистици. На та питања треба потражити и поуздане одговоре. Према попису од 1895. г. деце за школу, између 7. и 15. године, имало је 484.492 (248.544 мушкараца и 235.948 девојчица) а крајем 1899. г. учило се по школама само 85.887 ђака (71.765 ученика и 14.122 ученице). Ово значи да од стотине дорасле деце походе школу једва 17 - 73 процента (28'87 дечака и 5'10 девојчица). Мушкарци се школују по варошима два пута више него по селима а девојчице десет пута више. На издржавање ових школа издано је свега: 3,289.673-73 дин. (на наставничке плате 2,124.136'59 дин. а за остале школске потребе 1,165.537-14 дин.). На једну школу трошило се просечно 1.054-78 дин. из општинске благајнице, а кад се урачуна и трошак из окружног школског приреза на име плате и др., онда се трошило на једну школу у средњу руку 2.977-07 дин. Кад се упоредио издатак на ове школе са бројем ученика на крају школске године, нашло се да је школовање једног ђака стало 38 - 30 динара. А кад се утрошена сума упоредила са бројем становништва, онда на једног становника за издржавање школа дође 1*42 д.