Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

429

требама. Заблуда је диспропорција снаге, ведичине, вредиости, снаге и живота само за једно извесно време, за један простор, за један народ. По томе што су једној идеји уже границе времена и простора у којима она вдада, тим је она вшие забдуда; што су јој нгаре те границе, што влада у већим просторима и дужим временима, тим је она више истина, тим се све више пење до принципа, који проводи мора кроз обдасти Факата и појава; што у некој идеји има више мора, тим је она више иринцип, тим је она виша истина. По томе што нека ствар вшне мора да буде, тим је она више истина, траје дуже време, захвата више простора и има више снаге. Што нека ствар ман>е мора да буДе, што је више може бити и не бити, тим је она ман>е истина а више заблуда, тим мање времена траје, мањи простор заузима, мање снаге има. Тако су пдемена и народи заблуде према човеку, планете и сунца заблуде према вечности. Тако у слободи, нлеменитости и разумности јеДних људи, и у неслободи, суровости и неразумности других људи има више истине него у једнакости свих људи; у ириродности свега људскога има више истине него у цивилизацији; у суровости, грабљивости и животињству људском има више истине него у хуманости и љубави људској. И хуманост и љубав, и правда и сдобода, и братство и једнакост људи јееу заблуде, због тога што у историји душе човекове оне имају само уске границе проетора и времена, што важе само за поједина времена историје, само за поједине моменте душе човекове. Тако су крсташки ратови заблуда, монотеизам је истина; њих није морало бити, док се монотеизам морао јавити. 7.). Пошто су све поједине ствари, поједине идеје, народи и времена само парцијадне истине, само делови једне веће истине, то је права и потпуна истина само у целини, само у целој историји ума људског и само та потпуна и цеда истина спаја и мири све забдуде међу собом, у себи и са собом, дајући свакој њено право место у простору и времену. По томе права истина није ништа супротно забдуди; процес истине јесте процес минимизације забдуде, да би све имаде места у одређеним границама целине. Истина је само једна, непромењива, иостојана, вечита те све што је продазно није потпуна истина. По томе истина није ни код једног човека, ни код једног народа, ни у једној религији, фидософији , науци, ни у појединим временима, ни у појединим просторима. Истина, највиша до које људски ум може доћи, јесте само у цедој историји човековој, јер пошто је вечност један од атрибута истине, то све • иродазно и пропадљиво јесте, више мање, непотпуна истина, т. ,ј. више маље заблуда. Права и потпуна истина мора важити за све просторе и за сва времена; те је све поједино више мање забдуда — поједини народи, поједине редигије, ФидосоФије, науке. 8). И у тој једној Јзедикој цедини свако добро јесте добро само нропордионадно свом месту и свом времену, добро је само у своје време