Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

433

Тако све има вредности само у појединим временима и у појединим просторима, и што су та времена и ти простори већи, и вредност ствари, које захватају та времена и простори, тим је већа. ПГгампа има вредности само од 16-ог столећа на овамо, а земљорад и трговина од почетка човековог социјалног живота; писмена имају вредности од прве цивилизације до последње; ватра, оруђа и оружје од почетка човековог живота на земљи до свршетка. Исус више вреди од многих ФилосоФа и .штерата који су данас заборављени, Омир и Шекспир од многих ситних нојета који су имали вредности само за своје време. Тако свака ствар има вредности само као део једне целине; сама за себе и по себи она нема вредности. По томе се само у целини историје може видети вредност сваке ствари на свом месту и у своје време. 12.). Пошто свака ствар има вредности према својој снази, пропорционално својој снази и свом упливу, што се може видети само у целини историје, то је вредност цивилизације, непојимане историјски, често прецен>ивана, јер има дубљих, јачих и пречих снага у историји него што је цивилизација Цивилизација је само резултат унутрашње природе човекове у спољне природе, и она не може никад изменити природу човекову, основне особине његова тела и душе његове, а још мање склоп и ток спољње природе. Дивилизација мења само појмове човекове, а оии су последњи, најФинији, најслабији конци човекова живота, најпромењивији резултат историје и цивилизације. Више снаге и особине душе — осећања, страсти — као и телесне потребе, које су код свих људи исте и код свих људи подједнако раде, остају исте и непромењиве у свима временима људског живота. Мењајући само појмове, цивилизација глача човека; она је само танка политура животињства човекова, дивље суровости човекове, коју сваки јачи покрет у души и у друштву, унутрашње буре, револуције и ратови, отиру, те се у таквим приликама увек јасно виде животињске снаге и особине човекове, које у мирном друштву скрива политура цивилизације, те и највиша цивилизација не може угушити она природна осећања, која су заједничка свима људима. Тако исто само се у целини историје може видети вредност религије и религија, ФилосоФИЈе и науке, вредност инстинката, чула, разума и свести, вредност великих личности, генијалних људи и масе друштва, вредност Фамилија, племена и народа, идеја, теорија и принципа, као и вредност човека у опште. А пошто се само у целој историји и из ње може видети вредност сваке ствари, свих делова и елемената, то и сама историја добива своју одређену вредност према другим наукама. 13.). Увиђајући са све већим појимањем и разумевањем историје да све што је постојало и што постоји, има своје вредности, да је вредност сваке ствари пропорционална свом месту и времену, својој снази и ве-