Просветни гласник

432

ИРОСВВТНЖ ГЛАСНЖК

револудијама у историји, у којима су и масе суделовале, осиовии иодстреци њени биди су и.ш редигиозна питања, иди друкчији распоред хлеба и имааа, или ослобођење од насиља, Ве.шке идеје и теорије наука и ФилосоФија иису никад требаде маси; оиа се никад нија за и>их интересовала и борила. Само малом броју узвишених духова, који траже разума и мудрости у свету, треба један бог; човеку масе треба увек много богова и светада. Религиозиости масе иотребне су спољње церемоније, свеци на зидовима и даскама и њихове реликвије, и те ствари задовољавају њену религиозност, а то све није потребно, нити може задовољити религиозност виших духова. Њима треба друкчији и виши бог. Што је виши дух њему све више треба бог, све му виши бог треба и све више само један бог. Потребно је да су људи неједнаки, јер иначе ие би један другом требали, те ие би ни могло бити друштва људског, и само за то и може бити друштва људског што су људи неједнаки. И процес цивилизације јесте с једне стране само оштрење и истицање свих могућих разлика међу људима, и с те стране процес цивилизације јесте процес иидивидуализације у сваком смислу. Људи су једнаки али само с Божје висине, само пред Богом, јер су с те висине сви ситни и у њиховој сићушности нема разлике; у ствари, међу собом они нису једнаки, не могу биги једнаки и не треба да су једнаки. А с друге стране потребно је да су људи масе једнаки, људи од духа неједнаки, и потребно је да су људи масе и људи од духа неједнаки једни према другима. Потребно је да има неких ствари више, других мање, јер иначе не би могло бити пропорције, те се не би имала чиме мерити вредност једне ствари према другој. Тако се само у целини историје може видети да је све потребно на свом месту, да је све потребно у својим одређеним границама количине, величине и снаге; само се у целини историје може видети разлог свему што је постојало и што постоји. 11.). Тако исто само се у целини историје може видети да је све потребно у своје време и само у своје време, и да све има вредности само у своје време. Данас немају оне вредности ни пирамиде, ни храмови, ни ропство, ни духовништво, ни богови, ни ратници, као што су је имали у старо доба, и на првим ступњима државног и друштвеног живота; као што у старо доба не би имали никакве вредности ни штампа, ни жељезница, ни телеграФ, ни електрицитет. Вредност патриотизма онадаће са све зрелијим појимањем интереса човечанства; ритерство и манастири немају данас оне вредности, коју су имали у своје доба; списи многих писаца, слављених у своје доба., данас су са свим заборављени.