Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

431

као што је и истина само ограничена заблуда. Неограничена воља монарха постаје добро кад се ограничи уставом и законима. Зло је добро нижег стуиња, као што је забдуда истина нижег ступња; здо је уско добро, добро само појединаца, једне класе друштва, једног народа. једног времена; за остаде људе, класе, народе, нремена, оно је зло. 9.). По томе не еамо што се само у целини историје човекове може видети да је свака ствар добра у своје време и на свом месту, него се и само у цедини, у целом човечанству може достићи највише добро; јер пошто је зло само уско добро — добро само појединих људи, класа, народа и времена, и пошто свако добро није ништа друго него растањено зло, здо распоређено на што већи број људи и времена — то се само у цедом човечанству свако здо мо;ке свести на најмању меру, те по томе добро није ништа друго него минимум зла; највише добро јесте најмања мера зда. Сдобода је покоравање разумним законима, потчињеност и зависиост раширена од једне класе друштва једног народа, једног времена на све кдасе, све народе, сва времена, на све људе. 11о томе процес цивилизације јесте сједне стране умножапање добра, минимизација зла; прогресом ума свака ствар све више постаје добра, у свакој се ствари види све више добро. 10.). Само се у тој једној ведикој цедини може видети да је све иотребно на свом месту и само на свом месту. Теорија, апстракција, разум, свест јесу потребе само малог броја људи од духа; маси друштва то су непотребне ствари. Увек су само ведике заблуде дизаде и кретаде масе друштва људског; само ведика заблуда слободе и једнакости свих људи могда је дићи и покренути масу историјског друштва људског и отворити епоху новог историјског живота; свест је- терет, те она и додази само ведиким душама, довољно снажним да је могу поднети; обична душа човекова и сувише је слаба за тај терет, те би брзо подлегда под љим, Човеку масе потребна је свест да је у његовом интересу да буде морадан и поштен; њему је потребно да разуме да ће само тако задовољитн своје дичне интересе кад се његови интереси буду слагали с интересима друштва његовог. Обични, просечни човек никад се у својој уској души не може уздићи над својим сопственим дичним интересима; и пошто су интереси друштва, народа, човечанства и сувише високи и апстрактни да би их он могао појмити и водети, то он само тако може бити морадан и поштен, ако се обавести да интереси његовог друштва и народа јесу и његови интереси. Потребни су непосредни интерес и корист да би се човек масе кренуо у борбу за идеју; отуд човека масе крећу само редигија и глад, муке и страдања. Свака религија. има посла с најбдижим и најнепосреднијим интересима човековим; у свима великим борбама, ратовима,