Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
469
Најбољи педагози озбиљно се баве мишљу, да укину крупно писање (које много теже почетници савдађују, којима је ведика укрућеност у прстима) и да уведу учсње састојака писањем средње крупиоће. Угледна сеоска Шопотовска школа изложида је једну свеску ових сиецијаднпх рукописа, где се надазе иарадедне диније, које су у Француским шкодама уведене има већ четрдесет година. Угдеди се пишу на шкодској табди и на свескама, које су ишпартане. Поправке .је учитељ вршио црвеним мастидом. У неким школама (домаћим) нашли смо снимке, као и у онима, где се Татари обучавају. Овај Факат води нас закључку, да све шкоде у пространом царству руском немају програм, који би се само мадо раздиковао (мање у домаћим — правим руским) и да, за друге народности, нарочито азијске, треба допустити употребу месних наречја, само да би се на тај начин што више интелектуално развиле ове народности. Биди смо љубопитљиви да нађемо текстове, који сдуже за угдеде у писању. Покрај простачких Фраза, има и некодико изрека моралног значаја, као што се види из следећег: „Човек се. учи док је жив. — Љуби свога бдижњега. — Цвеће ће ускоро увенути. — Штука је грабљива риба. — Удружење је снага, кад има вођу. — Чувај се и Бог ће те чувати. — Царица Адександрина. Штиглиц (чешљугар) је лепа птица. — Симеун сеје дан. — Косачи косе ливаду. — Најдецше је вечерати купуса и прекрупа (бунгура). — Стрпљење је мудрост. — Богати тврдица сиромашнији је од просјака. Немој пријатељима давати само лепе, већ и корисне савете. — Пролеће (појезија). — Јесен Пушкинова (по.језија). — Бог чува цара (Боже царја храни — патриотска химна) и т. д. У неким примерцима видеди смо украсе у неким речима; а често пута тим украсима уоквирене су цеде стране. Ове украсе у писању изгдеда да су допуштади, а често иута упућивади сами учитељи; или се то може правдати оном урођеном вољом за цртање, које је у деце значајно. Ово је врло значајан Факат и показује нам прави пут, : да се користимо овим природним накдоностима, употребљујући их иравидно у настављању. Аритметика (рачуница). — Програм из аритметике може се укратко изнети: четири рачунске радње са целим бројевима, раздомци, тегови и мере. Треба знати, да се у нижим шкодама ова настава само усмено врши. У овом мишљењу утврђује нас једна белешка, коју смо нашди у једној збирци задатака: „Написани рачунски задаци" у засебним свешчицама, Ове садрже анализу пробдема и њихово решавање. Решавање ових иробдема ради се у мадо шкода, и то у Другој подовини шкодске године (Нижњи Новгород.) Ниже издожени иробдем може се узети као оншти тин оних пробдема, који се рачунају у средњем течају: