Просветни гласник

476

ЛРОСВЕТНП ГЛАСНИК

КОРЕНИТА РЕФОРМА У ШКОЛСКОМЕ 0БРА30ВАЊУ НОВИ РЕЗУхДТАТИ — Е. Љадов №

I. Питаље о шкодскоме образовању старо је исто толико, колико и сама школа. Система домаћега образовања и васпитања одређује се у свима приликама по особинама животних услова и погдедима породице и особинама самога детета. То се за систему школскога образовааа не може рећи. Школа, при стварању своје системе и својих планова не може рачунати са особинама домаћих прилика свакога засебнога васпитаника. Не могу се и не морају узимати у обзир гледишта, која имају поједини ученички родитељи на задатке школскога образовања. Ни са чим од свега тога не може школа рачунати из два раздога. Прво, што школа ствара своју систему пре него што позна склоп и индивидуалност васпитаника; и друго, стога, што се гледишта појединих људи сувиш.е разилазе међу собом, те је савршено немогуће наћи систем, који би та разнолика. гледишта могао задовољити. Па да се упитамо, каквим се то мотивима обично руководе оснивачи школских система? Ако се удубимо у унутрашњи смисао педагошких система разних народа и разних времена, уверићемо се, како је свака школска система тесно скопчана са својом епохом и својим народом.. Склад (хармонија) живота извеснога народа у извесној епоси, гледиште на задатке човечје и циљ његова живота — то су јединствени — или, у крајњем случају, пресудни — мотиви, који дају правац стварању оваке или онаке системе школскога образовања. Па и иначе друкчије не може бити стога, што је школа, може се рећи, предворје живота. Да узмемо за објашњење тога ред примера из историје и у неколико из сувременога нам живота. Породица је састављала првобитну и потпуно природну Форму, у коју су била изливена људска друштва. Док је та Форма удруживања људи била јединствена, на човека се, појмљиво је, гледало, пре свега као на члана породице. Са такве тачке гледишта главни смисао човечјега живота био је у томе, да он до извеснога времена буде предмет брига родитељске куће, чијим се захтевима и традицијама он, стога, мора безусловно покоравати, како би он сам, дошавши до извесног степена зрелости, могао основати нову породицу; та нова породица остаје као грана, органски спојена са својим пређашњим, главним стаблом. Са главног стабла пружају се споредне гране, са ових — маље гранчице, са ових све новији, ближи и даљи огранци итд. Група тако разгранатих стабала образује шуму, т. ј. племе или државу. У таквом строју живота