Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

477

кетите се као најближи заштитиик интереса свакога човека она породииа, којој он прииада, а заштитник сваке породиде јесте старешина племена или државе у лицу својих извршиих органа. Е,ао најбољи историски и сувремени пример породичнога скдада живота може послужити Еитај, који је, може се рећи, потпуно остао у својој првобитној патријархалној Форми. И према томе, у Китају се у Дугом низу година израдила самостална система образовања, која одговара тим захтевима и у чи јој основи почива уважење и поштовање успомене на претке и строго потчињење родитељској власти и родИтељским тежњама. Сав је посао васпитача упућен на то, да припреми будућег члана породице за живот у породици, а за тај живот он ће научити основна начела вере и науке, која су завештали најстарији прецн. У Индији је историја израдила друкчији склад живота. То, што је у Кинеза чинила и чини породица. у Индији чини каста. Човек, по појмовима Инда, испуњава своје животне задатке само у толико, у колико служи као стуб за одржање оне касте, којој припада по своме рођењу. Отуда је и нарочита система индискога васпитања. У основи те системе тињао је принцип службе интересима своје касте, одржања њених традиција и чувања њених интереса; све је остало имало вредност другога реда (споредну). Живот Персијанаца створио се друкчије, но живот Кинеза и Инда. Он је добио разноликију, сложенију и шаренију Форму. У Иерсијанаца беху и породица и каста, ну ни једна ни друга није имала претежан значај. У Персијанаца ми се срећемо, може се рећи, први пут са оценом ваљаности једнога човека према његовим личним особинама. Они су ценили у човеку: храброст, неустрашљивост, искреност, скдоност на доброчинство и одвратност ка злу. Све те врлине сматране су у Персијанаца као карактерне црте у људи из виших друштвених класа. По томе идеад образовања цртао се у уму Персијанаца у облику што потпунијег савршенства благородних црта душе, које и дају право за владу над нижом кдасом. У Шпартанаца се живот излио у облику војничке државе. Шпартанац је вредео онолико, кодико је држава у њему могла наћи себи средство за одбрану. Отуда је и потекла она карактеристична система васпитања и образовања у Шпартанаца. Умереност у животу, издржљивост, трпљење, војничке одлике, — то је идеал, ком је тежила васпитна система шпартанска. У Атињана се живот оцртао у више разноликих облика, но у Шпартанаца, и према томе и њихов је васпитни и образовни идеад био разноликији но у Шпартанаца. Они су се трудили код деце усадити љубав ка уметности и науци. Римски се живот у почетку стварао по угледу на шпартански, а затим на атински. Зато и примећујемо у систему римскога образовања најпре црте шпартанске школске методе, а затим — атинске.