Просветни гласник

478

ПРОСВВТНН Г.1АСНИК

Да сужирамо. До иочетка хришћанске ере живот се је иојединих народа оснивао на начелима службе човекове искључивим интересима ове или онегрупе: породице, касте, државе. Човек, као самоопредељива јединица, као самос.талан носшгац слике и прилике вишега начела, имао је задаћу, да служи породици, касти, класи или држави и био је неприступан појимању дохришћанскога људства. Па према томе и образовање деце, а тако и одраслих, удешавало се не с обзпром на њихов унутрашњи духовни живот као такав но на однос тога живота ка овој или оној групи људи или друштва, Одсудан и силан преврат учињен је у животу људства под утицајем нове Христове науке. И тај озбиљни преврат морао је из основа променити развиће системе школскога образовања. По науци Спаситељевој, душа људска има Божанско порекл.о и стога њено развиће у доброме правцу представља главну бригу васпитача,. Благодарећи пространој светлости хришћанске науке, човек је разумео, шта је циљ његова земаљског живота, какав је идеал коме је дужан управљати све своје помисли и све своје посдове. Човек је појмио, да његов земаљски живот није циљ, већ средство, да му је он дат само зато, да би могао познати Бога и његова створења и творевине, нознати његову вољу и ојачати своју вољу тако, како би се она увек потчињавала његовој вољи. Једном речју, образовао се је нови идеал људскога живота. Тај је живот стекао право на потпуну самосталност. Служба циљевима породице, друштва, класе итд. може имати свога оправдања, ну она не сме обузимати и црпсти за се сав човеков живот, Умно и морално савршенство — то је тај главни циљ, коме човек мора служити свега живота; а пошто је дух човеков у тесној вези са његовим телом, то се јавила још једна нова задаћа физичко развиКе. Нови идеал живота издигао је природним путем и нову систему васпитања и наставе. Као циљ нове педагошке системе јавља се укрепљење ума и воље човекове у духу хришћанске науке, а упоредо с тим и развиће телесних сила. Нова педагошка система истиче се, сасвим појмљиво, као битно друкчија но што је стара. Нова система, на супрот старој, гледа циљ васпитању и образовању у самом човеку, у његовим душевним и телесним подобностима, а никако у служби тих подобности каквим нарочитим циљевима касте, класе итд. Разуме се, да је морало проћи много времена, док је такво гледиште на. васпитање и образовање човека добило потпуно признање. На учвршћењу таквога гледишта урадили су највише знаменити педагози или творци педагогике прошлих векова, као Амос Коменски, Франке, Монтењ, Жан Жак Русо, Песталоци, Фребел и други. Одвело би нас далеко, кад би хтели изложити историју поступнога развића сувремених педагошких система, Довољно је рећи, да је педагогика пре, но што.је