Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

627

врпшдо. На ово питање ми ћемо се још једном вратити на завршетку овога списа. Дакле, неколико појава наговешћују нам посве схватљиво, да је Л.ап.аасова хипотеза о стварању и постанку светова већ у неколико избледела и јако покодебана. Еауе је први почео са ревизијом основа те хипотезе; онјенајпре размотрио поредак иостајања планете из прстена, који је постао од сунчеве магле попут њена одвајања. Да изближе размотрим један такав прстен. Он је пре свега оспособљен општим кружним кретањем око Сунца, као центра привлачности; он се креће, онако исто као и сва остала сунчева магла, са запада на исток, ако гледамо на ту појаву са северне сгране. По законима васионске лривлачности унутрашњи делови тога прстена, као најближи Сунцу, окрећу се брже од спољашњих, који су удаљенији. Из двеју тачака разматрана прстена, унутрашња ће претећи епољашњу; у погледу на унутрашњу тачку спољна тачка кретаће се с лева у десно, са истока на запад, т.ј. кретаће се у противну правцу. Стога, ирпликом спајања свеколике материје прстена у једно светлеће тело, у планету, укупна маеа добиће противно кружење, а не право ; то је посве очевидно. Од свију планета само Нептун са својим пратиоцима има оштро изражено обратно кретање; Уран представља прелазан облик кретања — измеђ управних и обратних праваца: он се креће управно ка равнини еклиптике, по чијем односу подразумевају се сва кретања; све друге планете имају усправно кретање. Из ових Факата Гауе изводи правилан закључак, а наиме: да .1апласова хипотеза о постанку светова сунчане системе може бити примењена само на Нептун; све друге планете постале су на други начин. То је био први главни закључак, до кога је Гауе дошао попут својих разматрања: он се уједно јавио и као резултат научне критике . 1апласоне хипотезе и теориским разматрањем погодаба, у којима се морала находити првобитна магла. Након овога требало .је дати одговор на питање: на какав су начин постале друге планете? Да погледамо на првобитно стање сунчане магле. Гасовита материја разастрла се у дебео слој око равнине екдиптике; Физичкога центра, који би био запремљен уграђеним Сунцем, још нема; сва материја окреће се око геометријска центра замишљена облика сунчане магле. Гауе утврђује, да у одсуству централне масе првобитна магда морала се окретати подједнако, равномерно, као што се окреће обичан точак, када све честице, делови, њена састава имају једнаку угаону брзину. Уз такве погодбе окретања оне честице које су најудаљеније од центра окретања имаће највећу линеалну брзину, а најближе овоме (центру) — најмању. Ако се у некој даљини од центра магле образују услед ма каквих непознатих нам погодаба згуснуте аатерије, којима ће се примицати или око којих ће се искупљати честице, поједини делови магле, са свију страна, тада ће свака честица која је доспеда до такве средине учинити,.