Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

615

таоницу, нску подружину, зидање школе или цркве итд., а ти гледај да задобијеш за то људе угледне, људе од утицаја на масу народа. У опште то нека ти буде правило: Кад год дођеш у неко ново место, за твој културни и морални утицај на народ и за твој углед нужпо ти је да се најпре упознаш, и најпре да задобијеш за себе угледне људе, што се каже прваке у том месту и у тој околини. Тражи и удешавај згодну прилику да се упознаш с н>има, али пази да не будеш наметљив и досадан. С њима и преко њих лакше ћеш утицати на народ, и моћи ћеш извести све што паметно и коректно будеш тражио, предлагао и заночињао. Сем тога, и иначе треба за друштво да тражиш свуда прве људе. * Ово су упути како ћеш као учитељ задобитн љубав и поштовање народно, а сад је ред да ти кажем како ћеш то стећи као домаАкн. То јест, хоћу да ти кажем шта треба да радиш као домаћин, па да те народ воли и поштује. Ти си још момак, али ти си ипак неки мали домаћин. Домаћин у обичном смислу бићеш тек кад се ожениш. Ну кад ми се дала прилика хоћу да ти кажем неколико речи о твојој женидби, што стоји у непосредној вези са твојим домаћинским угледом. Нећу да ти говорим како је женидба једно судбоносно питање, како њега с тога треба озбиљно схватати и решавати. Мислим да ти то и сам увиђаш, јер знам да си паметан и озбиљан младић, али хоћу да ти кажем неколико речи о времену женидбе, то јест, кад треба да се ожениш. Ни пошто немој да се жениш док не будеш зрео човек, а то је кад будеш између 25. и 30. године. Литаћеш ме за што? Одтоварам ти: За то да умеш кућом, децом и женом управљати; да умеш што треба за кућу и укућане купити; да знаш шта је стварна потреба, а шта је луксуз; да се олако не задужујеш; да умега достојно репрезентирати домаћнна куће; да боље појмиш значај женидбе; да умеш изабрати добру девојку и т. д. Сем тога, ни пошто немој да се жениш док не дођеш до такве плате, или толиког мираза, да молгеш бити присто.јан домаћин, и своју кућу да можеш снабдевати нужним потребама. Треба имати услова за живот ожењеног човека, па се женити. Она пословица: „Ко рано легне и рано се ожени, неће се кајати" може да вреди само за имућне људе, н не налазим да је за женидбу баш паметна. Према томе — по мом тврдом уверењу — много греше сви који саветују ђаке да се жене чим сврше школу. Ту погрешку чине и неки проФесори. Бар нас је .један тако световао, а вас не знам је ли. Али ми га у томе нисмо послушали и ако нам је то био омиљени проФесор. Тиме чине само то да се ствара што вшпе сиротиње, и да младог човека још