Просветни гласник

616

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

у младости обхрвају бриге и терети, па и жалост, кад треба да живи најидеалније; учине да чокек (учитељ) пре времена остари и умре! Ако ти се негде допадне нека девојка, опет немој то да те превари на рану женидбу. Биће и додније лених и добрих девојака, не бо.ј се, па ће ти се чинити и још лепше да су! Сад да пређемо на главну ствар, а то је, шта треба да радиш као домаћин, на да имаш љубав и поштовање народно на својој страни. Као дома^ин треба да будеш гостољубив. Сваком сељаку је мило, и сматра то за велику почаст и срећу, кад га ти примиш у кућу, лепо се с њим поразговараш, па још и почастиш кавом, ракијом пли вином. За то много греше, и за осуду су, што по неки учитељи, а нарочито учитељице, неће да пусте у кућу ни једног сељака (да им патос не испрља опандима), што их се либе и што их презиру. То они виде и знају, и за то исто тако и сељаци њих мрзе. Истина, јесте мало непријатио кад сељаци опанцима испрљају малО' патос, па још и пљују по патосу, али треба им отворено и слободно казати (управо вратити их) да очисте ноге на пољу на стругачу, и показати им пљуваоницу у соби. Ово није никаква срамота. Срамота је оно> да ти човек стоји пред вратима кућним, а ти да га и не понудиш да уђе унутра. Наравно да није нужно звати у кућу ни све из реда. Зна. се ко није за то. Народне обичаје о Божићу, о Ускрсу, Ђурђеву дану треба и ти да чиниш. Наравно немој баш све, па чак и оне које немају смисла, нити су лепи; који су глупи, који шнре заблуде и потномажу сујеверје. То народ воли, јер се с њиме срођаваш и не багателишеш га. Од свију наших обичаја ти знаш да је најзначајнији слава. Ти знаш велики значај тога нашега обичаја и дана. За то треба и ти да славиш кад год можеш. Сем тога општег значаја славе, славе су ти згодна прилика за твој морални утицај на народ, а тако исто и свадбе. За то иди слободно на свадбу и на славу код добрих људи. Само тамо добро пази на своје достојанство у јелу и пићу, у песми и игри, у говору и свему осталом. Ти треба да будеш угледан домаћин и у погледу чистоће и реда. За то пази да ти у кући увек буде све чисто п у реду. Немој кад ти неко дође, а ти онда да подижеш ствари и дижеш прашину. Ништа није горе, и за велику је осуду, кад су учитељева деца, кућа и жена прљави, н кад му је по кући читав вашар! Истина, то зависи више од жене, него од тебе, али ти си дужан своју жену томе научити, ако — на жалост — не дође из рода научена. А и ти тако исто треба да будеш тачан у вршењу своје домаћинске дужности. На време треба да си код куће, да одржаваш и ти свакодневни ред домаћи, да будеш штедљив, да водиш бригу кад је чему време да се ради или набави, или за оставу спреми, да се и ти не либига рада, да се бринеш о васпитању и будућности деце своје — кад