Просветни гласник

11ЛУКА И НАСТАВА

617

их будеш имао и т. д. Ако не будеш тако радио, иаметни и добри људи осуђиваће те и замераће ти, а то је већ на гатету твога поштовања, које желдш, а и треба да имаш. Са свима својим укућанима (кад их будеш имао) треба да живиш у слози и љубави, а то исто да захтеваш и од својих укућана. Ако се то по несрећи баш не би могдо, у интересу твога поштовања треба то крити колико год се може. Настојавај да се у твојој кући никад не чују грдња, свађа ни псовка. Твоја кућа и у том погледу треба да буде пример учтивости, памети, доброг владања и лепог понашања. Нарочито пази на понашање твојих укућана, кад су у друштву. Ето, то су ти најгдавније ствари на које имаш да пазиш као домаћин! Радећи овако, бићеш домаћин и човек за поштовање... А сад да пређемо још и на онај трећи начин којим учитељ може да стече љубав и попгтовање народно: као човек. * * * Као човек, ако хоћеш да будеш поштован и да те народ води, мораш бити пример доброг вдадања, депог понашања, пдеменитих осећања и узорне карактерности. Краће речено, треба да си пример свих врлина. Прво и прво, не смеш бити одан никаквом пороку (картању, пијанчењу, саитању и т. д.), еити смеш имати каквих крупних и стадних мана, јер то не личи ни обичном човеку а камо ли учитељу, који треба да сдужи за углед не само својим васпитанидима него и својој околини. Знај и упамти: да су све мане најпре као гости, за тим као путници, а најпосле постану господари; за то добро их се чувај! Даље, треба да имаш лепо понашање, опхођење, не само с децом него и са људима. Немој бити ничија удизица ни наметљивац, ади немој бити ни груб ни суров, намрштен ни осорљив, већ гдедај да будеш што је могуће више бдага и насмејана лица, ведра чела, расподожен и предусретљив према сваком. Л.епо понашање чиновника наш народ много води. Он по понашању и поштењу и цени чиновнике, више иего по спреми и вредноћи. Народ немој да мрзиш и презиреш. Помисли увек: би ди ти био то што си да ти није њега. Истина, признајем, да је за то потребна и нарочито подесна нарав и воља, ади и где није њих, оне се дају надокнадити, кад се само на томе настојава. Ако си добро расподожен према народу, т. ј. ако му симпатишеш, онда ће и воља бити ту. А кад је воља ту, онда се и нарав да дотерати. Ова симпатија нрема народу, и овако опхођење с њиме, потребни су ти не само ради љубави и поштовања народног, него и ради односа који треба да постоје између тебе као учитеља и ђачких роди-