Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ДРОСВЕТНОГ САВЕТА

653

г.г. Младена Красојевића и Мидопта Красојевића, који су молиди да се питомцима задтжбине владике ужичког Вићентија Красојевића издаје прописано издржање по потврђеним Правилима о давању издржања и благодејања из ове задужбине и да се г. Драгољубу М. Маринковићу, правнику, одузме благодејање које прима из ове задужбине. Савет је одлучио: да Надзорни Одбор ове задужбине ову молбу проучи и да о њој Савету што пре реФерује. V Саедушан је усмени реФерат г. Стевана М. Веселиновића, редовног члана Савета, о квалиФикадији г. Симе Савића, кандидата богословља, који је молио за место предавача у Богословији. Пошто се из поднесене ди нломе овога кандидата не види да је потпуно свршио духовну академију, то је Савет, према реФерату г. Веселиновића, одлучио: да г. Сима Савић нема прописне квалиФикације за предавача богословских предмета у Богословији нити за суплента веронауке у средњим школама. VI Прочитан је ре®ерат г.г. Светислава М. Максимовића и д-ра Петра Л. Вукићевића, проФесора, о Рачуници за II, III и IV разред основних школа, коју је у рукопису Савету поднео проФесор г. Илија Н. Ђукановић с молбом, да се о државном трошку штампа и употребљава као уџбеник у основнкм школама. РеФерат г.г. Свет. М. Максимовића и д-ра Петра А. Вукићевића гласи: Г^лавном Просветном Савету Главнн Просветни Савет, пнсмом Својим од 14. маја 1902. год. СБр. 4., цоверио је потписаннма, да прегледају у рукопису „Рачунице и Геометријске облике" за II, III и IV разред основних пгкола од проФ. г. .Илије II. Ђукановића н да, по прегледу, ррферују Савету: могу ли се примитп као уџбеници у напшм основннм школама. Потписани су брижљиво нрегледали и Рачунице п Геом. Облике г. Ђукановића и имају част поднети Савету овај реФерат. У сва три дела Рачунице и Геом. Облика унето је довољно материјала, управо онолико колико је данашњим позитнвним програмом за основне школе лрописано. Једино би се још двоје могло додати у Рачуници за IV разред: црквени бројеви н интересни рачун. Није од штете, да ученици основних школа, поред арапских и римских, науче још и црквене бројеве; то неће задати велике тешкоће, кад се у IV разреду већ учи црквено-словенски језик. Што се пак тиче интересног рачуна, иотнисати су мишљења, да га треба, због његове велике практичне важности, засебно обрадити, и ако је он, у нстини, само један део процентног рачуна, који је иначе код г. Ђукановића врло лепо обрађен. Све градиво у овим Рачуницама и Геометријским Облицима изложеноје методски. Са задовољством се може констатовати, да су основни методски принципи : очигледност, поступност, природност, концетрација и саморадња са највећом тачношћу и скрупулозношћу изведени до краја, тако да у том иогледу г. Ђукановићев рад може послужити као углед. Стварање појма о бро-