Просветни гласник

654

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јевима, мерама, разломцима и геометријским елементима — очпгледно је и свестрано. Поједине рачунске радње изводе се природно и поступно на примерима. Сваки сложенији рад природна је носледица ранијег, простијег и познатог, те на тај начин сва три дела рачунице и геометријских облика чине управо једну непрекидну целину, у којој нигде ни најмање празнине нема. Усмено рачунање увек претходи писменом и у тесној су вези једно с другим. Вежбања и задади су разноврсни и многобројни, а уз то природни, истинити, из живота; у њима је, може се рећи, ухваћено све што у обичном животу може бити предмет рачуна, те реФеренти потпуно усвајају мишљење пишчево (в. напомене у почетку рачунице за II разред) да „Уџбеник за IV раз. може ученику својим појединим подацима из живота и доцније корисно иослужити као ручна књига". Потиисанима остаје да учине само неколике омање замерке. Тако, г. г Букановић је врло често стављао правила ире извођења; боље је обрнуто, јер свако правило треба да буде прпродна последица рада, извођења. У осталом, и он сам у уводу вели, да ће у том погледу урадити онако како ре®еренти иађу за потребно. Осем тога, у уџбенику рачунице за III раз. бројење, сабирање, одузимање, множење и дељење није израђено у оној опшпрности, у којој су ти исти одељци израђени у уџбенику за II разред. Тако н. пр. у уџбенику за II раз. прво се обрађују бројеви између 10 и 20, затим између 20 и 30, па између 30 и 40, 40 и 50 итд. до 100. У рачуници за III раз. тога нема. Код сабирања у II раз. писац разликује шест случајева: 1) један број има само десетице, а други је мањп од 10, н. пр. 20 —|— 3 = 23; 2) један број има две цифре, а други је мањи од 10, н. пр. 22 -ј- 4 = 26 ; 3) оба броја пмају само десетице (20 -(— 30 = 50) птд. Ни овога нема у уџбенику за III разред. Тако је исто и с осталим рачунским радњама. Не увиђа се, зашто би та опширност била излишна и за III разред. РеФеренти, на против, налазе да би била врло корисна, а и преко потребна, у случају да уџбеник за II разред не буде примљен, на основу једне раније одлуке Просветног Савета да се уџбеници у II раз. у опште не смеју употребљавати. Ово су једини недостаци, које иотписати налазе у изврсноме раду г. Ђукановића, а који се врло лако могу при штампању отклонити. Потписатп референти, дакле, најтоплије препоручују Главном Просветном Савету за уџбенике у основним школама сва три дела Рачунице и Геометријских Облика од г. Ђ] г кановића, и сматрају да ће ови уџбеници знатно унапредити рачунску и геометријску наставу у нашим основнпм школама. 27. Фебруара 1903. год. У Беогпаду Главном Нросветном Савету " ■' захвадни иа поверењу Д-р Пет. Д. Вукићевић, проФ. Светислав М. Максимовић, проФ. Према овоме реч>ерату г.г. реФерената. Савет је одлучио: да се Рачуница за III и IV разред основних школа од про#. Илије Н. Ђукановића може употребљавати као привремени уџбеник у Ш и IV разреду основних школа, пошто се поправи према напоменама г.г. ре®ерената. Пошто је Савет раније донео начелну одлуку: да у нрва два разреда основних школа не треба употребљавати никаквих других уџбеника. сем буквара и читанчице, то је мишљења: да се ова Рачуници не може употребљавати као уџбеннк у II разреду основних гакола.