Просветни гласник

радња главног просветног савета

655

Г.г. Светиславу М. Максимовићу и д-ру Петру Л. Вукићевићу, у име хонорара за реФеровање о овој рачуници, одређено је свега шездесет (60) динара. VII Прочитан .је реФерат г. Вдадимира Д. Стојановића, надзорника народних шкода за град Београд, о „Земљопису Краљевине Србије, за IV разред основие школе" од Раше Митровића. и Мих. М. Станојевића, учитеља, који су молили за одобрење да се може употребљавати као уџбеник у IV разреду основних школа. РеФерат г. Владимира Д. Стојановића гдаси: Гхлавиом Просветном Савету Г.г. Раша Мнтровић и Мих. М. Станојевић, учитељи, наниеали су били сваки за се „Земљопнс Краљевнне Србије за IV. разред основних гакола" и молили за одобреље, да се њихове књиге могу употребљавати као привремени уџбеници у основним школама. По реФератихма г.г. II. Деспотовића и Ј. Ердељановића и моме Савет је био одлучио да се те књиге не могу употребљавати као уџбеници у основним школама. Доцније су оба горња писца поднела један заједниткп „Земљопкс Краљевине Србије за IV. разред основних гакола", — који су они заједнички „псправили према напоменама реФерената" — с молбохм да се може употребити као уџбеник у основним школама. По реФерату г. Љуб. М. Протића, који је био одређен да ово дело прегледа, оно би се могло употребити као привремени уџбеник, пошто би се претходно поправило по напоменама, које је он нагаао. Пошто су писцн ово дело „поправили према напоменама г. ре®ерента" као гато они веле, и моле да се може употребљавати као нривремени уџбеник у основним школама, Савет ми је ставио у дужност да прегледам „је ли оно поправљено према примедбама г. реФерента и да о том Савету реФерујем. Ја сам ирочитао и реФерат господина. Протића и дело горњих писаца, па сам нашао: I. Да је и г. Протић противу уџбеника за овај предмет у основној школи, јер би, по његову схватању, најбоље било да га ученицн немају. Али кад Главни Просветни Савет одобрава уџбенике, онда и он иристаје да се пугатају као привремени. II. Што се тиче посебно ове књиге, по његову схватању, ;; она би требала да буде више иодсетник. Међутим он је у њој нагаао ствари, које су врло опширно изложене, па ипак зато врло неодређено, те би боље било д» се о њима краЛе говорило или да се није нп спомињало, већ оставило да то уради сваки наставник живом речи'. За ово је г. Протић навео два нримера (стр. 18.—19. и 23.), н она су само исправљена. Али само овим исправкама ова књига јога није добила право бити подсетником и тако ући у школу. Кад једна књига хоће да је подсетник, онда она мора, нрво, бити јпто краћа у свима својим деловима, н, друго, све гато