Просветни гласник

34

Ово је чудна ствар: порозник има права да казни кмета, а надзорник као Факултетски образован човек нема то право. Ја налазим да је ту једна празнина и да су тим везане руке надзорницима, те они не могу да вршеконтролу прикупљања и предавања школског приреза. Из свега овога види се какву контролу миелим да треба завести при кунљењу и предавању школског прпреза, а да се само прикупљање тога приреза остави по овоме старом начину, јер је то правилније него да се прирез. за издржавање школа разрезује на цео округ. Ђорђе Ничић. — Господо, питање о издржавању школа је свакојако> питање са којим ми свакога дана имамо посла, јер свакога дана долазе нам тужбе и жалбе од школских управитеља, да немају школске потребе и да сешколе не издржавају као што треба. И један и други од ових начина за издржавање школа има добрих п лопшх страна. Искуство које имам за ово неколико година са окружним школским прирезом показало је да прикупљање окружног школског приреза није лака ствар. Иорезници наши то су људи који на првом месту воде рачуна о свом личном опстанку н гледају да се препоруче своме надлежном министру, те се старају да прикупе што више државне порезе не стога што су ту у питању државни интереси, него стога да дотичном порезнику не каже министар да није покупио иорезе као остали порезници. Дакле стога он мора да се стара да покупи што више државне норезе, а кад је у пптању школски прирез, они онда кажу: ,.Немој људе да дираш, они треба најире да плате држави порез, па тек онда школн прирез." Стога прикупљање окружног школског приреза стојп; и на тај начин на крају године, кад се рачуни прегледају, мп видимо да не једна лоловина, него ни једна четвртпна окружног школског ириреза није паплаћена. Ја сам имао овакав случај. 1901 године у окружни школски буџет унета је сума од 170 и неколико хиљада динара. На крају 1901 године било јенеколико хиљада динара школског новца, а то стога што нисмо водили рачуиа о непокунЛ )еном прирезу, и што год је од тога прпкупљено, све је то улазило као готовина. Те 1901 године начелник окружни каже да неће оставити дуговани прирез, него да ће и тај дуговани ирирез унети као готовину у буцет за идућу годину, и како је било још 120.000 динара дугованог цриреза, то он целу ту суму унесе у буџет као готовину, и на крају 1902 годинеми не само да нисмо имали нпкакве готовпне, него смо имали 80.000 динара дефицнта, дакле од 170 и неколико хиљада динара није наплаћено ни 20.000> динара, а све друго остало је на дугу. Ја сам чинио све што сам могао и што ,је било потребно да се тај дуговани прирез нокупи, али они веле, да ће се то учинити чим г. министар Финансија постави једнога чиновника, којв ће прнкупити и школски прирез као и осталу државну норезу, али се прш свем остало без икаквих резултата, и тек кад смо ушли у 1903 годину, онда се почео да прпкупља овај дуговани школшш прирез^