Просветни гласник

35

Из овога се види да и кад би узели нов начин за. издржавање школа, ииак се не би имадо никакве корисш, ако се не би нашдо пута и начина да се тај нрирез напдаћује свакога меседа као и државна иореза. Ако би се пак задржао досадашњи начин издржавања школа, онда би га требало у неколнко изменитн, и ја мислим да би га требадо изменити овако: да остану и даље месни школски буџети, а те месне школске буџете да одобравају окружни школскп одбори. и кад окружни школскп одбор прегледа месни буџет, онда се он као свршена ствар шаље дотичној општини, којаје дужна да га одмах разреже и да се о његовом прикунљању стара, а не да се ти школски буџети спајају са општинским буџетима и да се шаљу г. министру Финансија на одобрење, па да се тек у јуну илп августу враћају општинама. Међутнм докле се не добије одобрени буџет, дотле општина не сме ни да разрезује ни да купи школски ирирез, а због тога школе па.те, јер кад год ми тражимо новаца за пшолу, општине одговарају да нема ирикупљена приреза, јер није одобрен буџет. Ја одобравам, да се овај школскп буџет уноси у општински и да се тиме испуни једна Формалност, али чим окружни школски одбор одобри тај буџет да Се то сматра као свршена ствар и да се предвиђена сума одмах разрезује на народ, те да се још у јануару и Фебруару, када народ нема никаквих других дација, ирикупи бар нодовина од предвиђене суме, а то би се могло извршити, јер та сума није тако велика, а и народу је лакше да је отплаћује постепено, него да од једанпут плати н државну порезу и све прирезе. Дакле, кад би било могућности да се на неки начин школски прирез одвоји од општпнскога, те да се засебно разрезује и одмах купи, онда би се обезбедио школски новац и школе би увек на времб добијале колико нм треба за издржавање. Не ваља ни ово како се до сада ирактиковало, јер се школски буџет уносио у општински, па се онда чекало да се тај оиштински буџет одобри, па кад се одобри онда се прво наплаћује прирез из кога ће да се подмире општинске потребе, а школи се даје тек оно што се мора, и то тако иде до краја године тако, да на крају године школа не добије ни '/ 6 или г / 5 школског буџета и кад се сведу општински и школски рачуни, општина подмири своје потребе, а за онај прирез што пропадне општина каже да је то школски прирез. Дакле, главно тежиште овога питања је у томе како ће школа да дођв до свога новца и како ће се спречити злоупотребе које су до сада чињене са школскпм новцем. РеФеренат за основну наставу, г. Л>уб. М. Протић. — Што г. Агатоновић наводи да Манастприца има да плаћа преко 1000 динара школскога приреза, п да ће према овоме начину, који је изнесен у пројекту, плаћати још и више, то не стоји. На против кад се усвоји овај начин издржавања школа, онда таква општина неће можда плаћати впше од 300 динара на име издржавања школе. Ми смо у комисији имали у виду све те околности, 3*