Просветни гласник

и баш овим системом издржавања школа н хтело се оно игто г. Агатоновић тражи. Министар иросвете и црквених послова г. Живан Живановић. — Господо, кад сам ја пре 5—6 годнна стајао на челу једнога листа*) ја сам (1897) писао тако звана „Просветна Писма" н нарочито сам баш на овоме питању бно застао. и мило ми је што овде вндим изражена онаква мишљења како сам н ја тада проноведао. Ево шта сам ја тада држао као корисно: На првом месту да се установн стални школски надзор, да се учитељима да сталност, те да се гге могу кретати сваке године а још мање преко годигге, и да се нгколе еманципују од онштинских власти, јер ми видимо да су, гго Н ј Иховшг појмовима, школе често ггута последње у нампрннцама, и увек су подмириване све друге потребе, само су школе остајале општинска пасторчад. Да је код нас као у другоме свету, онда је најбоље и најзгодније да општине саме намирују своје школе; али, на жалосх, изгледа да .је и ако не свима а оно многима школа последња брига. С тога сам ја проповедао да се издржавање школа ггребацн у јаче руке, те да се само од општипе узме прирезом новац, а да га јача рука даје ономе коме треба, а мислио сам тада јогп и то. да учитељ, односно управитељ у својој пгколп буде оно што је од прилике директор у гнмназијп, п да нема никаквог посла са оппгтином, већ да нз државне или специјалне, али одвојене касе прима све што му за школу треба. . Стоји све што сте ви овде навели, алп је најгоре и најтеже што се не може да нађе начин како да се нрикупи школскп новац; јер ако га прикуггљају општине, онда огге неће свакад да се труде. Али пргг свем том неизвесно је не мање, шта бп са пгколским намирнпцама бпло. ако се купљење школ. приреза уступи — без даљих каквих гаранција, за успешно прибирање — и порезнггцима да они прикуггљају школски прирез, јер ће са њим бпти оно што п са свештегпгчким биром. Јер порезннк када прикупи извесну суму порезе и приреза. он од тога не одвоји оно пгто припада школи или свепгтенггцима на име бира, већ све то уноси у прву рубрику где се уппсује државип порез и прирез, јер огг од тога има вајде, у толпко, што му се по успеху у томе цени његова службена ревност. Дакле тежиште овога питања је у томе: како да се тај новац изузме и преда школи. Ту ви помозите и мени и школи и реците ми како да се то иостигне? Да ли да остапе да општпне п даље купе школски прирез, па да га предају у главну касу, илп да се заведе овај начин како је изложен у пројекту т.ј. да окружгги школскп одбор гга основу општег окружног нрпреза, куип а за тим издаје поједпној школи колико јој треба за издржавање, а за добивање школског иовца да се нађе начин, да се од општине посредно или непосредно добије оно што треба.

*) »Срггс.ка Застава« 1895—1898.