Просветни гласник

63

у доста школа била сумњива и она је спречила наставника да уради боље и више. Ове околности треба да се узму у рачун при оцењиваљу унутрашљега рада н кад то узме у обзир један надзорник, онда треба да узму и сви остали надзорпици, те да оцене буду приближно на једноме принципу. Ваља узети на ум кавав је био рад у тој школи у прошлој школској години, који је могао бити рђав, а томе је шогло допринети што је радио неспреман наставник и његов је рад био лош, а ове године је дошао спреман, стручан и одушевљсн наставник, који наилази на те тешкоће и мора да исправља оно што је његов претходник искварио и да уради и оно што онај није прошле године учинио. То је околност, која овоме наставнику мора служити за олакшицу и због тога ће се при овогодишњој оцени таква околност узимати у обзир и према томе ће се дотпчни наставник блажије ценити. У осталом рад у црошлој години могао је бити мало уназађен и стога што је било прекида због заразе : школа није радила 3—4 месеца у средини или при крају школске године, те и о томе треба водити рачуна. Ово би била прва ствар, коју треба имати на уму при оцењивању рада у овој школској години. Друго, треба имати на уму какав је био наставник који је радио у прошлој години. Ако је наставник био спремннји, оида надзорници имају права да од овогодишњега наставника траже и више рада, и бољега ради, и већега успеха, разуме се зато што је основица била добра. Ако он није радио довољно, или је запустио оно што је онај прошле године радио, онда мујето отежица при оцењивању рада. Трећа би ствар била боловање појединих ученика. Често пута може да не буде прекидања рада, али да поједини ученици болују и због тога многи одсуствују. То је на сваки начии од утицаја на наставиике и њпхов рад, јер се због тога много дангуби. Даље при оцењивању рада на крају ове школске годпне мора се узети- на ум и болест учитеља — дакле не само боловање ученика него и боловање учитеља. Затим мора се узети на ум и то да ли су деца била снабдевена свима потребама и јесу ли имала школске потребе. Затим је ли било у изобиљу наставних средстава, и ако није, настаје питање: да ли је наставник могао та средства да набави или да их сам спреми, па ако се то могло учинити а учитељ није учинио, онда би му то требало рачунати у отежицу, јер заиста има наставних средстава која сам наставник може да спреми на нр. географску карту може наставник сам да направи, ако општина није набавила итд,. Учитељ, који је прави васпитач и хоће да ради према научним педагошким захтевима, не сме се правдати за неуспех или механичан рад у школи тиме што му општина није набавила сва наставна ередства. Многа он може начинити сам или заједно са ученицима, и онда је крив што то није и урадио, а тиме је и доказао да му није стало до правилнога рада и већег успеха У раду.