Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

723

први пут скупљену у научном об.шку. Још више су је усавршили Сау1еу, 8у1уез1ег, -ЈошМтхкМ. 11егте1е. и т. д. 9. децембра 1902. год. Солун. Из »Ехегске 4'А1§е1|ге раг Е\ Сг. М. 1Ј1Уге с!и таЉе« Превео Драг. С. Обрадовик ирофесор.

ЦРТАЊЕ, ЕАО ВАОПИТНИ ПРЕДМЕТ

У нас се нико не стара о предавању цртања, јер већином и.ему не признају оиште васпитни значај (о уметничком значају цртања у средњој школи, да богме, нико и не помишља). На пример, у многим гимназијама цртање и краснопис предаје само један наставник, а међутим су циљеви та два предмета потпуно разлпчни. ТТиљ је краснопису да се научи писати читко или најзад релативно лено; циљ је цртању: да развије ученика, да га научи да уме свесно видети облике око себе и у свету и да зна представити те облике у равнини: то значи цртање навикава очи на иосматрање, а руку навикава да се покорава оку, т. ј. да представља оно што је виђено. Не додирујући практичну страну изучавања цртања, које је неопходно потребно инжењерима и техничарима разне врсте, који се стално баве израдом планова и цртежа, и та је страна ван сумње, (ма да се и на то у нас мало обраћа пажња, са чега ће вештачко примењена индустрија, а тако исто и Фабрична производња још дуго зависити од туђих вештачких угледа), — неминовно треба проговорити о развојном значају цртања за образоване људе уопште, т. ј. да цртање има сем својих специјалних циљева и опште васпитни значај. У наше доба, кад се много говори о средњем образовању и кад се израђују нови програми, веома се слабо чују гласови који би износили важан значај који цртање има међу опште васпитним предметима. А међу тим предавање цртања, као предмет опште васпитни, може се уредити тако, да оно буде онако исто велики извор развитка, као и сви други нредмети, не говорећи још и о том, да је оно неопходно при изучавању наука којима су потребна објашњена сликама и цртежима. Двојаки је резултат занимања сваким предметом, а на име: само знање предмета и развијање од изучавања тога предмета; на пример, у геограФији се може слабо знати назив места неке земље, али се може са свим добро разумевати услови живота и потреба људи у тој земљи. Исто се то може рећи за већи део математике, Физике и других предпросветни гдасник , I. кн>., 6. ев., 1903. 48