Просветни гласник

724

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мета, које учимо н не примењујемо непосредно у практичном животу, адн су нам потребни за развнтак и широко и правилно појимање света п онога, посла којему ћемо се посветити у животу, ма да тај посао, нривидно, није имао ничега заједничког са споменутим предметима. Ми често понављамо Фразу „једностран човек", подразумевајући под тим изразом човека који је изучавао само своју струку. Такав човек, који не же.ш знати шипта што нема непосредне везе с његовом струком, не може објаснити, како треба, ни сам онај посао којему је посвећен. Свака специјалност додирује се с многим другим, — и да би се разумео циљ своје струке, треба разумевати и друге, за шта је потребно не само право знање о неком нредмету него и посредно. Једном речи, једностраност не може довести до правилног разумевања и изучавања какве било специјалности. Узмимо, за пример, правника: њему је, рекло би се, потребна знати само законе и да их уме примењивати. Али да би правилно примењивао те законе, он мора знати све услове земље, њено уређење и нај.зад услове сваке ллчности напосе. Како ће он примењивати законе, нпр., на архитекту који је згрешио нешто у својој струци, ако није у стању да разуме цртеже и слике и ако не може себи да представи, какве би те слике п цртежи изгледали у природи. Претпоставимо, да њему могу помоћи вештаци ; али он ни вештаке не разуме, или бар неће их моћи упућивати. Узмимо Фабриканта, сеоског домаћтша, трговца. или, најзад, чиновника; свн ти људи долазе у прилике да имају иосла с разним нацртима а често су и сами принуђени да на хартију ставе ма и примитиван нацрт какве Форме да би објасиили своју мисао. Према томе што наведосмо следује, да је образованом човеку неминовно потребна уметност да се разуме у нацртима, био то нлан, цртеж или сдика; а тако исто често је нотребно замислнти виђене облике, умети их објаснити и причати другим људима. Резултат од учења цртања има да се подели: 1) на умење цртати, т. ј. да се умеју представити предмети које је човек видео и замислио; 2) на разумевање тих предмета, т. ј. да се умеју видети карактерне особине њихне. Видети предмете у простору, у перспективи, не значи узети их у руке и, окрећући их, разгледати. Ето зашто цртање развија посматрање и разумевање облика који су око нас: како природне облике, тако и оне које је човек створио. Говорнти о облицима природним значи залазити у област других предмета који се баве оним чиме би се објаснио значај њихових облика. Али, понављам, заједно с објашњавањем значења облпка треба њега видети и свесно га видети тако, да би се као резултат иосматрања јавила јасна представа о облику. Нема ни једног списа из природних наука где се текст не би објашњавао сликама. Нека би опис био ма како потпун и тачан, ипак ће облик тек онда бити разумљив, ако сте му слику видели. На слици он