Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИЕАЗИ

137

8. Илод винове лозе је бобида жуте, зелене, црвене и плаве боје, и по површини је посута аепељком као слана (заштита од влаге и од с тиме у вези трудежи, као и од испарења бобичиних сокова; доказ!) и садржи 1—4 семенке. Тежином бобида гроздова дршка, (вретено), која је с почетка усправљена, на доле се савија и виси. а) Расиростирање. Биљке — а по томе и винова доза — производе семенке, да из њих постану нове биљне јединке исте врсте. Је ли грожђе човек појео шш на друго нешто употребио, семенке пропадну, а нису свој задатак испуниде. Али друкчнје бива, кад бобиде поједу чворци, врапци, дрозгови иди неке друге птице: док се сочни опдодничин сдој свари, семенке не могу усдед коштуњаве самењаче да буду разједене ни јаким соковима за варење; продазе неповређене кроз птичије тедо и заједно с изметом издазе на поље. Деси ди се то на месту, на коме могу семенке кдијати и у нове се гиде развити, наступидо је не само умножавање биљке него и распрострањење на даље. Семенке дивљих вињага распростиру се само помоћу птица, а и подивљаде се расејавају само птицама (А зашто су осице, које такође ревносно траже грожђе, некорисне обдапорке? — Обдедавапе гиде искључиво се размножавају резаним садницама и подожницама). Ади биљци, која нема ништа да пружи, неће птице такву усдугу указати. Као што инсекти посећују само цвеће, пошто овде надазе хране, тако и птице посећују чокоће једино да једу сдатке, сочне и укусне бобице. И као што цвеће своје опрашиваче намамљује мирисом и јасним бојама, и винова доза своје распростираче мами на сдадак обед тиме, тто њено грожђе има боју, која од боје њена дишћа више иди мање у очи упада. Кад би птнце поједе бобице још пре но што семенке сазру, тј. пре но што могадну кдијати, бида би за дивљу вињагу ведика штета (зашто?). Отуда виднмо да су бобице тек у добу зрења укусне и са „бојом за примамљивање". Пре тога су киседе, купе уста, неукусне су и због зедене боје не раздикују се од дишћа (Упореди у овом иогдеду друге биљке с меснатим идодовима, као и биљке, код којих се расејавање не врши помоћу птица!). в) Уаотреба грожђа. Грожђе с правом ценимо као најоддичнији нроизвод биљног царства. Свеже га једемо као укусно воће, а осушено као т. зв. суво грожђе, нарочито коринтско. У овом обдику додази нарочито из виноградарске Грчке и Маде Азије. Коринтско се зове по истоименој грчкој вароши, у чијој окодини најпре обдедаваху несеменковиту оддику. Ипак свој гдавни значај добпја грожђе тек тиме, што се из њега добија најпдеменитије пиће, вино, које (разуме се кад је чисто, природно) здрави са задовољством пију, а бодесне — у умереној кодичини — поткрепљава, које мадаксаду храброст подиже, а уцвељеног развед-