Просветни гласник

138

просветни гласник

рава и развесељава. 1 Исцеђени слатки сок (шира) већ после неколико часова почиње да се мути. Безбројне микроскопске гљивиде винског квасда (сличне пиварском квасцу или Вассћаготусез сегеУ181ае Меуеп) почињу свој рад. Клнце свих једноћеличних биљчица налазе се ио земљи у винограду (а не у ваздуху), ветар их разнесе, те падну и на грожђе (по бобицама и пстељчицама), инсекти их с грозда на грозд још више растуре и тако при муљаљу доспу у ширу. Ту се изванредно брзо множе и изазивају важну промену, познату под именом: врење шире. Оне претварају грожђани шећер (гликозу) у алкохол и угљен-диоксид, због чијег одилажења у ваздух шира ври и пенуша (С 6 II,, 0 6 = = 2 С 2 Н е 0 2 С0 2 ). Овим процесом слатка шира постепено се промењ УЈ е У бистро, алкохолно вино. Хоће ли да се добије „црно" вино, ваља оставити плодове покожице (или кожмурице) плавих и црвених бобица да дуже стоје у шири која ври, а ако се хоће ,бело", шира се одмах отаче. (Да ли је уобичајени у народу израз „бело вино" баш тачан ?). Неаријатељи, који овој племенитој биљци наносе штету или је и са свим уништавају, — нреко мере су многобројни. Гљивица ОИшш Тискеи Вегк (грожђана медљиш) нревлачи лозино лишће и грожђе као бела плесан или буђа и својим мицелиумима као пијавке извлачи из њих себи храну. Л.ишће се најпосле сасуши, грожђе испрска и иструли, и тако је често тај малени паразит са свим упропастио бербу читавих покрајина. Уништавају га посипањем сумпорног цвета или прашка. Сличан опустошач винограда је Регоиозрога тШсо1а, 2 која живи у унутрашњости лишћа. Иротив ње се само усиева, кадјој се униште споре, које наноси ветар на лишће. Најјаче средство нађено је у прскању лозе чорбом састављеном из: на 100 кила воде 3 кила креча пједно кило плавог камена,, а за у исто време и ОнМшп треба додати још и кило сумпора. Од лозиних непријатеља међу животињама нека је номенут само из породице Те1псј(1ае грожђани лептирак (с1ег Ггаи1зеи«ск1ег), а највећа беда по винограде је: суушбуба или 3 филоксера Рћу11охега таз1а1пх), која је пореклом из Америке, у Европи се све више шири и у многим крајевима је винограде са свим уништила. Множење ове необично шкодљиве животињице је веома заплетено: Из т. зв. зимњих јаја излегу се некрилате женке, које снесу множину јаја (30—40), из којих се опет излегу некрилате женке, које опет снесу јаја, из којих се излегу некрилате женке и тако даље, да с.е овај процес у току једног лета понови од прилике б—8 пута. Велика множина тако иосталих фи1 Тако Шмајл о корисностп овог тако рећи биљног сока , а аитиалкохоличари не донуштају ни то, ма било најприродније, — али свакако да ће бити отишли за сада мало у другу крајњост, заведени посматрањем многих опаких посдедица код заиста бедних паћеннка од неприродних, шпиритуозних пића. — Р. 2 Илл »љута роса«, како је називају наши сељаци. 3 Сељаци кажу и просто »буба«.