Просветни гласник

65

Добро је [ито је надзорник г. СЈшшћ наглаеио ону бојазан да се надзорник не огреши о своју дужност и држим да је он исказао оно што сте спи осећали као моралну страну вашега посла и морални терет од кога треба да се ослободите да би дакше вршили своју дужност. Две су стварн које подједнако утичу на успех у школи: учитељ и околносги под којима он ради. То се једно без другог не може замислити. Ако пустите једнога да трчи по песку, а другога по тврдој земљи, вићете видети да ће брже трчати онај који трчп по тврдој земљи, него онај који трчи ио иеску, а још брже онај ко.ји би трчао на коњу. Тако исто, ако ко од вас има богатији округ, онда је мање незгода за сам носао, јер га свп слушају и дају све што округ школи треба да да, а ако је округ сиромашнији, онда је и вама телсе. То што важи за вас, важи више за учитеље, п можда у јачем стенену. Учитељ може бити спреман и добар радник, али се може бити не бави тако радо земљорадњом, а други је мање спреман и слабијп радник, али мује можда милији ц лакши други неки посао, који се не тиче толико и непосредно школе ; има можда много учитеља који (да се у Фигури изразимо) воли да плеви лук, да подиже цвеће, да гаји врт, да калеми воћке, да држи кованлуке и др. ио себи доиста врло корисне ствари и то му иде од руке, али не може тако брзо и лако да научи децу ни „Оче наш", и то му не иде од руке. Наравно, овде је реч о почетнпцима; јер, дужи рад у школи изравњава те неједнакости и успособљава и мање вештог и сиособног. Ипак и доцније се стално осећа иреовдађивање склоности учитеља ка овој или оној врсти рада, випге или мање. То све завпси од индивидуалности. Али има нешто што је ноЈЈеднако незгодно и за добре и за рђаве учитељо, а то је: ако не ваља школа, ако у школи влада заразна болест и т. д., и онда је и најбољи учитељ немоћан, и луштен срећи на вољу ; и то су ти моменти, када је оцењивање рада у таквој школи чисто ствар савесности онога, коме је то оцењивање поверено; а у овом случају то сте ви. Дакле кад видите да је један наставнпк признат као добар, трудољубив, да гине за својим послом, онда сматрам да није право да такав човек поднесе штету за оно, за шта је он најмање крив. Али само са једном оградом : да „двојка" не може да се замени „четворком" или „петицом". Дакле стварни успех је слабији него што треба и с обзиром на околности и тешкоће нод којима је те годпне рађено, ваља да буде оцсњен блажје, али та разлика у оценама не може да буде несразмерна. У осталом у таком случају учитељ мора поднетн неку штету ; не мора изгубити све, али нешто мора изгубити. Ако игде, у овим је приликама несрећа школе и деце, и његова. Дакле, ја мислим да ви морате прнзнати да је ираво и савесно да у таквим приликама узмете у обзир прилике и околпости које су признатим добрим учитељима смотале у раду и да их нрема томе добро оцените, а нарочито да при том водите рачуна и о ономе шта је све било пре њега. Али, СТЕНОГРАФСКК БЕЛКШКЕ О РДДУ ЦДДЗОР. 11АРОД. ШКОЛА 5