Просветни гласник

68

које су пахиле школе у Лесковцу, прати цео вратски и један приличан део топличког округа. РеФеренат за основну наставу, г. Љуб. М. Лротнћ. — Господо, ја мислим да смо ми у опште обавештени о овој ствари и да лрема томо одмах можемо ирећи на нову тачку дневнога реда. Из свих досадашњих говора види се да смо ми сагласни и вољии, да се не огрешимо при оцењиван.у наставничкога рада у школи и да по могућству треба уочити све незгоде са којима је учитељ имао да се бори и да га, са обзиром на све те околности као и на уложени труд, вештину и спрему, што праведније оцените. Што се тиче онога случаја што га је изнео г. Пера Петровић, кад надзориик види да има врло много незгода, које су спречавале рад у пгколи, опда је вагаа дужност да о томе на врсмо известите мипистарство и да на крају школске године предложите, да ти наставници остану без оцене. Надзорник има да каже: „Та и та школа нпје радила нп три месеца (или колико воћ буде), прекидала је рад, тада и тада, и зато сам мишљеља да наставник те школе остане без оцене", и министарство ће тај предлог усвојити, а што је најглавније дотични наставник ништа не губи, због тога што ће остати без оцене. Што се тиче ученика, кад надзорннк, крајем школске године обилази школе, онда ће се уворити, да ли би бар учениди четвртога разреда могли за мессц, месец и по дана или два месеца иоказати успех и онда ће о томе подиети иредлог мпнистарству, а г. министар ће, да деци не пропадно година, одобрити да им се продужи учење, као што је пр. шк. год. био случај у срезу јасеничком, округа смедеревског. Овом тачком диевнога реда хтело се, дакле, то, да се при оцењивању наставникова рада узму у обзир све околности, те да се не огрешимо ни о њих као раднике, ни о нашу савест као судије. Илнја Миљковић. — Нрема овоме, господо, учитељ може да изгуби право на повишицу, ако му резултат не изађе четири. Миннстар нросвете и црквених нослова, г. Живан Живановић. — Господо, кад се све што је до сада речено резимира излази: да је најправилније да сваки наставник добије оцену онако како је заслужио. То се, у осталом и по себи разумо, а то је случај у по све нормалним приликама. Други је стуиањ односно давања оцене када је потребно да се узму у обзир и све околности, које су од две врсте: једне, које долазе од иретрпаности другим дужностима, а друге које долазе од болести, материјалне немогућности и других тешкоћа. У овим је случајевпма учитељ доиста најмање крив, ако није могао да уради све игго треба, н када се прп даван.у оцене, мора о томе водити савесна рачуна. Дли и услед тога кад додајете што оцени, онда морате имати на уму целокупно стање ствари и главни резултат успеха, јер, од слабог успеха но можете начинити одличан, све и ако би снисходЛ.ИВО ценилп све отежавнс околности.